Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном пчела и водоплава, сунча се, гола са
све српске земље ћуте, занемеле, чекајући да чују Немањин глас, он скида круну, отпасује мач, и са злата у пепео силази, бос.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно. Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно. Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате.
Африка
Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе
дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима
“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
У ствари, то су марабути; потомци оних истих Мавара чија су величанствена дела: Севиља и Гранада. Воз силази Океану само једанпут недељно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази са коња, не спава, не једе, и не тражи воду.
Тада скочи, са постеље, снажна, као неки младић, који са коња силази, и поче да се облачи, прекидајући и облачење, пољупцима.
Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде право, а не силази с пута ником. Часно. Неустрашиво. Сад му тај рођак личи на шамшулу.
Подне је било давно прошло и Сунце је почело да силази на раван Дњепра. XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА Пред Ускрс, на дан уласка Господина Исуса Христа у
Теодосије - ЖИТИЈА
Христос Бог, не знајући греха, телом кпцти од слуге Јована, хотећи омити наше грехе, где је виђен и Дух Свети како силази на њега у виду голубијем, а уједно и глас од Бога Оца, који га сведочи: „Ово је син мој вазљубљени о коме
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У целини све је мање трагова српске историјске свести што се више силази у Струшко поље. У свима се овим крајевима зна за КараЂорђа и певају се песме о њему.
Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област. Кад се силази са висина мијачке области изненаде виногради, воће и кестенови, који почињу од села Косоврасти.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара. Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада.
ракију да им се најзад учинило како им с неба намигује мјесец, па су истрчали у двориште и стали да вичу: — Хеј ти, силази овамо да те частимо!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Маркиша Стевов. — Не помињи га, а сан испричај! — нареди вођ. — Усних гдје један од нас силази низ планину гологлав, а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од 1813. он је наставник српске учитељске школе у Сентандреји, и ту остаје као учитељ и списатељ до 1831. Силази затим у доње крајеве, обилази јужну Угарску, у два маха путује по Србији, и прибија се уз кнеза Милоша.
1813. био је у чети Зеке Буљубаше на Дрини. По паду Србије пређе у Земун, лута по Угарској, иде до Беча, силази до Хрватске и Далмације; 1814.
Он нема много укуса, има вулгарности, грубости, карикатура, грубих ефеката, и из комедије често и лако силази у лакрдију.
Милићевић, Вук - Беспуће
Дани су му. били исто тако пусти и безбојни. Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.
Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко зна де ће још истећи Тај немирни живот мој, Де ће силна жеља рећи: Доста море, овде стој!“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне драге и долину.
Ко силази оно туда, Да л' ми очи добро виде, Да л' то вранац његов иде, А на њему, Боже мој, Да л' је оно драги мој?
Оде нојца, дође зора бела, Војно већ се доватио ждрела, Па силази јутром и тишином Са осталом јуначком дружином, Те разгледа грмове и крше, Де ће турске кости да се скрше.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Људима око касапнице назове Бога према касапници. Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се стане изговарати да нема два новца, „него“, вели, „у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
јер га је његов отац пуковник исфурао из куће још пре годину дана, он се умива у WЦ-у једне кафане, два блока даље. Силази лепо из куполе и без икаквог устручавања прелази улицу, с пешкиром око врата и са четкицом за зубе у руци; да га човек
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . . Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана, сова се јави, спушта се вече, лагано, тихо, без падобрана.
Табан-точкови много значе, с њима се шуња, силази, пење, с њима се чак и скаче, ништа не смета стење. Познаје деда и стара кола и њихов мотор, два спора вола, ти
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку Гледао сам лагано како силази. Могао сам још потрчати за њом. Она се није освртала.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа
на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци
*** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Разилазе се свако у своју собу.) ПОЈАВА ИВ МИЋА, ДАНИЦА МИЋА (силази низ степенице долазећи из своје собе). ДАНИЦА (долази истовремено са средине). МИЋА: Какво пријатно изненађење?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наиђосмо на пољану, где се пут расипа у много излоканих стазица. Са ове пољане се силази право у реку, а с оне стране су били њихови ровови.
Али сад се већ лакше сналазим, исто онако као када се у мраку силази низ степенице. Пред нама одјекује тупарање нечијих ногу.
Кретох још мало и готово ускликнух од радости. Нашао сам гумасто дрво... Са овога места силази се право у јаругу где сам нашао команданта пука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. Море, славан је живот, слатко је живети !...« — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.
чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело, прича, са уста му никако осмех не силази. А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице... »Боже, како је ово лепо! Што и ја не бих могла овако.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода. Ни дете моје, дакле, не силази са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво мења, недокучивом, свезнајућом
Добро сам отворио ватру, рано сам непријатеља јавио, а нацртао сам врло добру скицу. Пред вече, батаљон силази у Мостар, кроз главну улицу.
Небо каткад круто, са чистотом испраног, сељачког сукна. Небо што силази на мале градове од камена, са колима сламе и трава, непроменљиве боје, стално.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који пружи руку у кола И викну: — Ајде, Љубо, силази! ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тролејбус сад јури, не трепћући, Силази на трг стреловито, право, Сунце, с њим, језди у истом смеру. И док Жућа одлази кући , Неко би могао рећи: „Браво!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином. Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког времена су довршени
Ту је и први сусрет са поворкама мужјака који на ушћима чекају поворку што силази низ реку; ту је први љубавни састанак и полазак на заједничко далеко свадбено путовање преко мора и океана.
са оном старом и јако укорењеном предрасудом, коју сам и ја, као и толики други, делио као дете: да, у колико се више силази у дубину мора, вода због притиска постаје све гушћа и да предмети потонули у воду пливају по њој на разним дубинама,
Клима је на острвима веома блага; зими температура никад не силази испод 7˚ С., а лети се не пење изнад 33˚ С. При крају лета су честе оморине и јаке буре, па и оркани што пустоше.
јатима туњ се упућује на југ, јата се успут сусрећу и састављају, путујући непрестано по водама чија температура не силази испод + 14˚.
Према тадашњем стању трансгресивних атлантских вода он, да би налазио такве температуре, поступно силази све више у морске дубине.
да јој врх конуса најпре уђе у воду, а најпосле отвор; тако усправно спуштена и вучена својом тежином, она постепено силази на дно и за то јој, кад се спушта у велике дубине, треба по 1—11/2 сат времена, често и више.
тако да се може савијати у свима правцима; прстени су на ономе крају цеви што је везан за брод слабији, а ва ономе што силази у дубину поступно све јачи у колико су удаљенији од отвора на дну брода.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| На отвореној капији испод свећа, заиста угледаше како из кола силази он. Лице му не видеше, али по оделу га познаше. За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку.
Па онда нека буде потпуно, цело! Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да одлази у кујну и тамо са женама да се разговара.
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају. Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ка дугачка гуја вијугаше та поворка кроз расјечине, кроз грмове; час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки погнут и ослањајући се на кундак а лијевом руком прихваћајући се за гране и травину.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није ми жао на мали део, већ на криви. — Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се стане изговарати да нема два новца, „него” вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари; него хајде довече спусти ти мене у јаму, па
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто! Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут! И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли
ИКОНИЈА: Не вреди ти ни то. Ако иде, на пример, за Ниш и Скопље, шта ти знаш где он силази? У Младеновцу? У Параћину? У Ћуприји? И шта ако преседне у Лапову? Или, још горе, у Сталаћу? Шта ћеш онда?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму... (Готово је гура, те ова тихо силази, под степеницама натиче нануле и губи се лево).
(Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне.
ЈОВЧА (Мити): Хајд ти! (Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази).
ЈОВЧА (одбија је): Ћут! АНЂА (унатрашке се повлачи угушујући јецање, силази и бежи лево иза куће). Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије).
Иди матери. И одмах да ти кроји, одмах, да... ВАСКА (једва што показује знаке неке радозналости и радости, одлази и силази немарно, уморно).
) МАРИЈА (иронично): »Дошло«? Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма.
(Силази тешким корацима, предишући.) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, т
(Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза. ТОМА и АРСА (с подигнутим оковратницама, трљајући руке седају уз огњиште да се греју.
ЈОВЧА (погледа је, нешто разнеженије, болно): Где је? СТОЈНА (уздахне): Ето, ту је. Сад ће. (Окрене се улазу, силази, једва дочекавши да сврши своју улогу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колико је пута у уморној тузи, оној пред сан, оној кад је сама, њим тешила себе. Неколико ситних ватрица силази јој низ лице и капље у крило. Ђорђе дуго стоји уз врата, не гледа је, па се накашља.
зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и ватру, ледена, длакава шапа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
на принца из Земље Бисерних Чапљи, али тешко је рећи било шта поуздано: принц се никада није осмехнуо, а овом осмех не силази са лица. МАЛИ ВОЗ Све дечакове играчке смејале су се малом возу. Каквога ли шашавка, мајко рођена!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!
И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго Отац силази све ближе. Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни Он полаже виш'њих...
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да ли знадеш да нам је царство веће и од твога.“ Почео је Јаћим и са тротоара већ да силази, барјацима разним да притрчава па да их целива, дечицу да грли, бодри и соколи, а сав је већ расходован, и чакшире му
и све оно на сат и на кашику и по наредби, те све то побаца до врага, и онда силази доле на Дорћол до кафане зване „Код Наполеона“, где му се чинило да је „ружица“ права, а друштво оно старинско и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А добар дио данашње умјетности с највише тачке данашњег развитка човјековог опет силази низбрдо, тражећи своје објекте и материје свуда по свијету, по најудаљенијим закуцима Земљине кугле, и спуштајући се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући
« и он се полако окрете и погледа иза себе ... двојица држе конопац чврсто.... — Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. Он пође, надвири се над раком, па стаде ... »Шта бих имао још?...
Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну... Пољуби се са њим, па се исправи. — Силази сад, доста је... Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Отолен пође садразан и након четрдесет конака стигне до мујезина. Запита га што толико излази и силази уз мунару, на које му мујезин одговори: — Има одавлен четрдесет конака, сједи један дедо и крпи постуле.
се стане изговарати да нема два новца, „него — вели — у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каквих других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом. И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије.
И још ми се чини, док ми душа сања, Да споменик живи, има живот дуги, Да данас силази у нова предања, Да спрема нараштај за споменик други.
Могила расте све шира и већа На влажној земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби скрива Препукло чело, пребијена плећа.
И црна су окна к'о црна доброта. И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари. Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Збогом—те! — и махне руком према граду, па се окрете и, не осврћући се више на њу, пође к стоци. Цвијета сама силази низбрдицом, низ кратке тканице, пут града. На савијуцима уставља се и гледа у простор пред собом.
откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази. И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ.
И не чекасмо дуго. По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак. Уто, испред јаче олује, низа стубе силази старица; погнула се, а пред собом носи пуну кошарицу ситне рибе.
Дај ми твоју руку.... Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега. Полако силази низа стуба. У грудима га јако тишти, плакао би. Отвори кућна врата и устави се на прагу. — Морача, збогом! — јави се.
— упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?! Чу се издалека дозивање и блејање оваца. А на путањи што силази к води показа се пар волова. Гони их неки млад, стасит човек, са шубаром на глави. За њим иде жена са крчагом у руци.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
доживљаја, ми бисмо се већ код следећих стихова нашли пред нимало лаким задатком: Млечни пут у лакованим ципелама силази на осамљени тротоар. Под брезом где је лето свукло зелену кошуљу.
Први томе би се наша аналитичка мрежа морала све више ширити. Јер, рецимо, Млечни пут који у лакованим ципелама силази на тротоар садржи необично поређење, које од космичког и природног води ка вештачким творевинама наше материјалне
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
једне у другу породицу, него у исти мах са високога (хаџијског) места које јој је припадало у једној варошкој култури силази на периферију.
Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно држи на оку.
а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза степенице час спушта, час гледа одозго на мајку и Магду час силази међ њих.
Поменућемо само један смер проширивања. Јунакиња после венчања силази од „горе”, тј. из чаршије, у „тај њихов крај доле”.
довикивање одозго мора избећи као увредљиво; мада би, с друге стране, баба Стана могла и да сиђе, али већ тиме што не силази сигнализује продавцу његов зависан положај. Исто значење има и Младеново избегавање сусрета.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
већ имах дан и љубав коју нисам тражио, 2 Ја чујем и видим њену истину њен шљунак тврд међу зубима благ у срцу где ми силази по светлост осетљива звезда. Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна.
Петровић, Растко - АФРИКА
Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе
дивна свежа тропска ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима
“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
У ствари, то су марабути; потомци оних истих Мавара чија су величанствена дела: Севиља и Гранада. Воз силази Океану само једанпут недељно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прилази „Фикусу“ и саопштава му да умири потпоручнике. „Фикус“ стишава руком оне около њега, силази с тешком муком са кревета, заузима важан став и пита: — Молим, ко сте ви.
Иако су њихове објавнице уништене, обузе ме неки страх, и ја слетех у ров. Војник остаде. — Силази доле! — опоменух га. — Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир.
Чули се повремено пуцњеви са истакнутих објавница. Наскоро смо наишли на широк друм који оштрим серпентинама силази у Могленску равницу. Окренули смо уназад.
— Шта добијамо тиме? — Е... ако замисао успе, добијамо много. Са ових положаја силази се право у долину Кавадара. — Командир заћута и окрете се. Неко нам је прилазио. — А, ти си Ћирићу?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази у безне Док се покрај вода свеле врбе црне.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан. Кротина стари жуљ терету се потура. Силази низ прозоре дан. ИX Корак их повазда у лов. Замку то запиње рука, нога у замци. Лове, а уловљени.
6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Кô миро с главе на браду силази Арону, и кô аермонска роса на горе што силази сионске.
6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Кô миро с главе на браду силази Арону, и кô аермонска роса на горе што силази сионске.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош. Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и
Ћипико, Иво - Пауци
самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву путу. — Нека снијега!
У вароши не сврне нигдје, већ равно уђе у дућан. Али газде не нађе: има неко вријеме што у дућан касно силази. Дућански момци, ни надстојник Васо, не сусрећу га као негда и не нуде га ракијом, а стриц Петар, бацивши са леђа
Ко смије господара звати? И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба, по навици, господар силази. Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро. Раде окупи у стопу за њим.
Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца. — Донесох све што имам, — вели док господар сједа за сто.
Изиђе и жупник, а уто заслави и подне. Иво га , угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге. Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју
— Није могуће, ваља слушат'! — одговори Марија одлучно. У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.
А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази. Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онај отужни сањарски израз што јој не силази са лица, оно светлуцање очију, она тиха туга, они бесмислени испади. Разумем кад човек мушки и домаћински заклипачи
између клизавих облутака, прсти ногу су ми се укочили од хладноће, кошуља ми мокра, коса слепљена, цурак са темена силази низ слепљен прамен косе и пада на леву јагодицу. Трепћем, очи су ми пуне воде.
Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша. Стојим на стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем нарамак грања до наших двери или да притрчим у помоћ
Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе. Калпак сам изгубио негде успут у оној паници која ме одједном захватила кад сам
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла. Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа.
А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.
1893. ИИ МОМЕ ГАРИКУ Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона, Нек дрвен скиптар носи враг И круну од картона!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Двориште чисти слуга Јован. Рије лопатом блато. Испред чешме избацује шљунак и рашчишћава пролаз бари. Из куће силази слушкиња носећи велике тешке ћилимове, да их растресе и испраши. ЈОВАН (слушкињи): Је ли устала хаџика?
Полако, пазећи на послужавник, силази дрхтећи од старости и иде Парапутиној кућици. У пролазу спроћу слуге, застаје): Јеси био тамо?
зато нећу дуванску кесу, јер са кесом сав ће ми дуван украсти, а овако, кад ми из џепа краду, бар ми прашина остане. Силази Ташана, вођена и придржавана слушкињом. АРСЕНИЈЕ (на уво Мирону, као глувом): Ево хаџике, Ташане.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ето, опшанчио нас мрак у овој кутији, па то ти је... Код нас кажу да мећава силази с планине; а овде, не знам откуда долази. Мањ да је и она кренула са салаша. Овде све долази са салашева.
Каже се да велики проценат Јевреја силази с ума због неутољених амбиција. Жене њихове су чисте страсти амбиција, и утичу на мужеве, браћу, и децу понекад и
слава Богу што су доживели!... А ако после и Срба више не буде... Не, не, слава Богу што ће их бити... Силази Георгије Спида с гробља уском уличицом, свет га учтиво поздравља; гледају, као увек, носи гранчицу бршљана са женина
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нека вика допире из батерије. Ја трчим што брже могу. Наједном се преда мном појави запрегнута хаубичка батерија где силази низ стрму косу. Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду.
Ћутљива колона одмиче кроз мрачну ноћ преко планинских врхова. Час силази, опет се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса, која се
Ту се завршава кајмакчалански масив, на његовој левој страни, и одатле се силази наниже, све до Црне реке, у онај њен крак, који тече на север.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
не надгледајући ток живота, И сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав ми бар би сирота.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила?
Радана то подсети на причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним дечацима постаје друг у игри. Можда је незвани гост тај Принц? — Реци ми станујеш ли на облаку?
Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са висина глас фруле и не престаје до зоре. Чују га само они који умеју да воле.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Де, онуј нашу, стару, мекамлијску: како за младост и лепотињу срце гори и изгори... СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си?
СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а? СТОЈАН Дај да те убијем!
Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам! (Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго отац силази све ближе: Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни он полаже виш' њих...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад је то постигао, почело је турско благо да силази у његове џепове и ватра да прождире зулумћарске чардаке. Нежна срца према јагњету које је остало без мајке, он је био
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Под буквом узаври још већа граја. — Ехеј, Стриче, воли те, воли те! — Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу.
— Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију. — Хајде, бојс (момче) силази одозго, нећемо се више ругати — зовну Ник Ћулибрк. Луњу некако вратише натраг.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ... То је клетва што силази на земљу и со тиме сатире и мори се свака лажа и хрсузин до смрти му!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— с уживањем посматрати синија — округла трпеза сиџаде — ћилимић скудена — покуђена скутати — сакрити слази — силази смиће — смета сокаки-лаф — оговарање спацирување — шетња спроти — према срамување — стид срма — сребро срма