Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па кад се Тола опет врати и рече да му је Роза лично рекла да ће скоро, он се без речи дошуња До Симкиног прозора и као бршљан се припи уза зид. ...А зар се чуда не догађају? Можда је дете баш Ђорђево? Ех, кад би тако било!
Никола подиже браду са кревета, накашља се пролазећи поред Ђорђа и изиђе. За њим и Милунка. Ђорђе склони поглед са. Симкиног модрикастог лица. — Бојиш ме се? Он приђе кревету, упињући сву снагу да гледа модре усне и закрвављене очи.