Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нови разреди оснивани су сваке године, и било их је шест, који су се звали: аналогија, инфими, граматика, синтакса, пийтика, реторика.
склада, епизоде су развијане на штету целине, описи гутају радњу, дијалог тежак и испресецан, често изгледа на муцање, синтакса је несигурна, општа писменост недовољна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
О његовом животу знамо врло мало, али нам је његово главно дело „Велики Зборник Астрономије“ или „Велика Синтакса“, названо касније, стапајући арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, остало потпуно сачувано и дочекало своје
“ „Велика Синтакса Клаудија Птолемаја“. „Да, тако! Он додаде свом преводу тога дела и свој властити коментар, али се показа да то беше
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Осећа се то код многих наших писаца, особито у прози. Синтакса усменог излагања, у којој прозодија (уз пратилачке парајезичке елементе) има улогу коју ће касније добити
То им није сасвим полазило за руком, па им стога или синтакса изгледа сиромашна и укалупљена или се, с друге стране, нарушавају метричке границе.
То је, разуме се, синтакса „београдског стила“, у чијој су изградњи активног учешћа узимали и песници. Уз то је код Дучића, у његовим путописима
огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а затим додаје: „Синтакса, то је геометрија мисли.
Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да у исти мах није убрзано мењана (и да је он сам није мењао) српска синтакса.
на њихову језичку подлогу; довољно је ако се наведе да се управо из њенога окриља развила и дисциплиновала Андрићева синтакса и нарација све до данас већ класичнога обрасца према коме се у овој области код нас морају мерити вредности.
Тек почетком века, од 1914. коначно је стабилизована модерна српска синтакса. Није случајно у то време Дучић изнео гесло: „Синтакса је геометрија мисли“.
коначно је стабилизована модерна српска синтакса. Није случајно у то време Дучић изнео гесло: „Синтакса је геометрија мисли“.
Види се то доста добро кад песник експериментише или кад му се синтакса и њена прозодија у стиховима „укоче“, као да је пред нама превод са страног језика.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто
- буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се због своје особености наметнуле као нешто што ваља најпре расветлити да би се анализа
Рани текст је само неким деловима укључен у нови. Затим, први покушај да се објасни ритам и синтакса Милоша Црњанског објављен је у листу Књижевна реч, ВИ, 1977, бр. 91, под насловом Ритам Милоша Црњанског.
године, која не престаје да буде најбоља коју уопште имамо, кратко вели: „синтакса је несигурна, општа писменост недовољна.
” Дучић затим поентира: „Синтакса, то је геометрија мисли”, итд. 44 Да напослетку наведемо још само Бранка Лазаревића, критичара који је, насупрот
Кад се на језик односи, не можемо а да не приметимо са каквом се пажњом у оно време посматрала синтакса, и како се јако истицао њен значај; а у уметничкоме склопу високо је стављана сразмерност делова, уравнотежена и
49 Он је најмање везан за фонолошку, мало и за морфолошку, а највише за синтаксичку раван: у њему је, с једне стране, синтакса прилагођавана потребама једне модерне књижевности, постала је сложенија, еластичнија, покретнија, али је, с друге
најмање очекивало, и што ће код стручњака за језик свакако наићи на подозрење, чак и „недовољна писменост”, „несигурна синтакса” или „муцава реченица” Станковићева може дуж историјског развитка националне прозне уметности добијати час једну час
Парадокс, ако је парадокс, у томе је, наиме, што се несигурна синтакса - баш захваљујући чињеници да Станковић није умео, могао или хтео да прихвати њен канонизовани облик - лакше и
само као грешке, него превасходно као стилогене синтаксичке фигуре (оне се у поетици понекад именују као песничка синтакса, а данас се у реторици именују и као метатакса59).
облик преузимања туђег говора, што је иначе један од средишњих поступака у Станковићевом роману; штавише, његова је синтакса добрим делом сложена и замршена зато што је густо премрежена конструкцијама с туђим говором.
Ако је његова синтакса изгледала „невероватна и немогућа” (Дучић), онда је можда у првоме реду због тога. Примера има, са неједнаком
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И речник, и синтакса, и убиствено схематична техника саопштавања овога језика, крај обилних могућности сваковрсних произвољности, и
химна Вићентију Јовановићу: у Козачинскога драми „долазе са Србијом свих шест школа: Анадолија, Ифими, Граматика, Синтакса, Поезис и Реторика; свака пева песму у којој казује шта се у њој учи, слави архиепископа и митрополита Вићентија и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Па ипак Дисове песме иду међу најмузикалније на српском језику. Необична инверзија слика, померена синтакса и тамна значења најављивали су нове промене у поезији. За разлику од поезије, проза се теже и спорије мењала.
Црњански је затим ритмички изменио српски стих: потиснуо је метар, а већу улогу добиле су интонација и синтакса. ритмички преуређена реченица пренета је из стиха у прозу. Дошло је до зближавања стиха и прозе, лирике и романа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његово главно дело „Велики зборник Астрономије“ или „Велика Синтакса“, названо касније, стапајући арапско „ал“ са грчким „мегисте“, „Алмагест“, потпуно се сачувало, дочекавши своје