Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
док, преко реке, гледам ону сиву обалу која постаје све зеленија, и у мени, спаљеном до темеља, ово сивило почиње да се зелени! 8.
ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и црног сомота на коме светлуца злато угледају кристалне куле сложене од скупоцених пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на крају загњурили у димове периферије, псећи лавеж и звук лимарских чекића.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кроз суморне понедељке и четвртке, да бих у недељу поново испливала на површину, удахнула ваздух па поново потонула у сивило. Чинило ми се да уопште не живим и да се сви други проводе боље од мене. Грозне ли заблуде!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена. Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа. И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку.