Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Семенка оне каменике, која цвета из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају. Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мачка ћете познати по томе што се налази у сивом џаку и воли сланину, сир и рибу, а џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу, а у њему се налази један
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив. у сивом дворцу, поред сиве рек, таворио је свој змајевски век. Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ипак је Рашиди четрнаест година, а Меланији педесет. Видео сам сасвим јасно њено сиво лице са сивим очима и сивом косом како се, затворено и строго, обрушава на мене као бомба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се нису чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била
и ту, под стрмим, старим стазама Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило.
Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова.
Било је рано још. У мирном и сивом дану видео је утврђења на другој обали, прозоре казамата, топове, песковиту обалу са старим стаблима и стрме кровове
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
очајно и болно раздражен што мора да гамиже по земљи и у прозаичном свакидашњем животу, да тавори у једном хладном и сивом добу, без боје и без поезије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Води нас вило — тихо ће Жућа — у бајно царство Великог Зеца. Зечева тамо армија врви, све је под сивом зечијом пеном, обучен зека одраног јури, варен се зека смеје печеном.
НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе
„Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Нек вас Бог чува! (Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене. Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.) СИМКА: Станите, чекајте!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОВРШНИ УТИСЦИ И Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом, И ноћ се спушта мирисна и ведра.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ГОДИНЕ Као покајнице, у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Узун обично прошета неколико пута својом улицом и застане пред сивом кућом, из ХИХ века, са бројем 1, у којој је дуго била Београдска општина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Висок, али већ јако погурен, у тамно сивом огртачу, са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап, чији је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
вез, сложен један рад препун ружиних букета, гранчица, звездица и крстића, извезених и правилно поређаних на модром и сивом пољу у великом и црном оквиру од вунице.
Она муњевито угледа себе, своју рођену фигуру н своју до ужаса тужну, очајну главу на сивом и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и
Ћипико, Иво - Приповетке
А помаља се зора; с оне стране небо, застрто оловастом бојом, разгаљује се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Шимићев суд, који има само полемичку вредност, ми сада можемо замислити говорни низ који гласи: „лађе се шћућуриле у сивом заливу ко тице у гнезду, и непомична једра стоје над мирним сливом”.
ограничења, међу које иде и систем римовања - у Ракићевим једанаестерцима овако преуређен: „Шћућуриле се у заливу сивом лађе, ко тице у гнезду, и једра, непомична, над мирним стоје сливом”.
То су заправо три стиха из песме Површни утисци: Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом.
Затим, придев (атрибут) из препозитивног положаја „сивом заливу” пребачен је у постпозитивни „заливу сивом”. После тога, још један је придев пребачен у постпозицију, при чему
Затим, придев (атрибут) из препозитивног положаја „сивом заливу” пребачен је у постпозитивни „заливу сивом”. После тога, још један је придев пребачен у постпозицију, при чему су с обе његове стране зарезима назначене паузе
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се ниси чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била
Ћипико, Иво - Пауци
У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром бојом.
Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав. Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Напети лук Дадарин. Жестоко натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо, биће које се још миче.
Трудио сам се да одгонетнем чега ли то толико загонетног има у тој ружној, мркој шари окруженој грубо клесаном сивом сигом. Што сам више гледао, мање сам видео.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом. Ах, мили друзи! Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево!