Употреба речи сједину у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109. Сједа сједи у Сједину граду, цар је проси, окован је неда. 110. Сједе на врага, оде без трага. 111.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности