Употреба речи сјемена у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

једној од приповедака Вука Врчевића каже се да је „наша старинска клетва вазда најтежа била: ’Тако ми се не утрло три сјемена: људско, скотско и земаљско!’ (пород, четвороножно и род у земљи)“²⁸.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Народне су умотворине сјеме: из тога сјемена треба да нам никне књижевност; то ће само бити права књижевност...« Песници и драматичари узимају мотиве из народне

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А пошто њивице отријеби, стаде их још крчити и мекотити, како ће снажније прихваћати сјемена, која не хтје хрпама набачати, но полако, по браздама и редом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори! Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило! Тако се не вукао потрбушице као змија љутица!

У здравље његових унука и омладака! У здравље његова кућнога шљемена! У здравље његова житнога сјемена! У здравље његових волова и тежака! У здравље његова у пољу рала! У здравље његова у брду стада!

Ово је тежачка, јуначка! Који је тежак врло уранио, воке на’ранио, гвожђе наоштрио, објесио деветера сјемена о левом рамену, а десном руком ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и

2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља! Стадо му у широко, а рало му у дубоко!

Испод њега косио плодна сјемена, па ишао на дуге и широке њиве: мануо десном, бог му дао срећом, рекао: „Помози, Боже“. — Бог му дао и помогао!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И рађало је, и расло је, и напредовало је: жене се близниле, овце се близниле, козе се близниле, а улчек сјемена бацао по десет рода. Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба.

Ћипико, Иво - Пауци

—Забавио се у послу, — одговори Раде и, узевши груду земље, мрвљаше је у руци. — Сувотна је, бог зна шта ће од сјемена бити? — и баци је настрану. — Никнуће, — вели Маша — из твоје добре руке, да тврди камен сијеш .... — Ко вели?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности