Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров. — Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо? — сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Не знам ни сâм куд сам се врзао! — одговори кнез на питања, пошто сједе. — Изнајприје сам онако ходао, па се сјетих да ми треба згодно дрво за процијеп. Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да им помогнем у рјешавању загонетке и већ заустих да поменем јединог свеца кога сам знао, светог Брцка-Прцка, али се сјетих какву смо грдњу због њега извукли и ја и стриц Ниџо, који ме је с њим упознао, па паметно заћутах, ваљда први пут у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Наста опет тишина. „Даље — шта би?“ рече Владика строго. „Мени се срмче пред очима, Господару, али се сјетих ухваћене вјере и твојијех страшнијех ријечи, па се савладах.
„А што ћу даље причати? Немам шта! Остадох тунак као прикован. Видјех да је истина што људи кажу да крв притеже. Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох.
“ Сви потврдише да је тако. Озринић стаде пребирати за коланом, говорећи: „Баш бјех и заборавио, но се сад сјетих! Донио сам нешто, као нека иконица шта ли је, те му остаде код нас...
Ћипико, Иво - Приповетке
—Познала сам вас одмах, али вас нијесам хтјела сметати... Одмах се сјетих да ће ме бити старица потражила да јој што причам о сину јој, чиновнику у једном прихорском граду.