Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу. Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја сам, вели, тај и тај, и ја сам убио у планини
војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима који се налажаху с Јованом Добрачом. Сјутрадан рано главари се поново скупише у манастиру.
Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем. Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома.
Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан трећи, кад се око подне врати на Цетиње.
Рана је срастала, Јанко је слатко јео, спавао и придизао се, а испирање научио бјеше Грубан Стијепов. Сјутрадан по одласку медикову, дође са Стањевића ђак Обрад, са поздравом од владике и са поруком да ће он стићи дан доцније.
То од моје стране. — Што си наумио, чоче? — запита жена. — То је моја ствар! Хајде, не дангуби!... Сјутрадан око ручаног доба стиже владика с ђаконом Ивом. Цијело братство дочека га пред двориштем.
Милићевић, Вук - Беспуће
И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак. Он ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; мада је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав ...хм! Е, то не може тек тако проћи. Сјутрадан, пушући попут гуска, дјед је доперјао са мном у школско двориште и пред свом дечурлијом разгаламио се на учитељицу: —
је умила леденом водом, а кад то није помогло, пришила ми је двије-три уз образе, па сам се примирио и слатко заспао. Сјутрадан, у голубије сунчано јутро, све је већ било иза мене као сан, само сан. Нит ми се причало ни запиткивало о томе.
Једном под зиму, уочи недјеље, на заједничкој молитви, дјед испод ока опази да се његов Раде не зна ни прекрстити. Сјутрадан он га узе на претрес. — Имењаче, дедер се прекрсти.
шалицу као да из ње гата — они су ти поручили да код мене оставиш толико и толико дуката, а волове ћеш одмах наћи сјутрадан, везане тамо гдје ћу ти ја казати.
— Никад! — потмуло одвали гост, као да затрпа посљедњи пролаз куд би могла проћи ријеч и жив човјек. Већ сјутрадан показало се да је гост из Лике незгодне и плахе нарави, и да је показује баш онда кад се сусретне с каквим човјеком од
Одвели су га већ сјутрадан и све је било као што је и очекивао, баш као и оне вечери кад се први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом
Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ
тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине. Сјутрадан кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже.
небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да види ко је, кад не види никога, па се препаде и окамени се. Сјутрадан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме.
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, п он јој све каже, како је и што је, и стане је
Краљ га пусти и рече: — Добро се смисли шта ће ти требат на пут. Сјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш хаљине од коже, али тако да буду удешене кад се обуку да се не
— Хоћу. — одговори Грбо — али ме пусти до сјутра да се смислим како ћу. — Добро, иди! — рече краљ. Сјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш три сврдла, један сврд'о дебео као што сам ја, па кад дохвати до
жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га. Сјутрадан краљица рано устала, јамила сјекиру па цијепа дрва.
да се не боји ништа, већ да пази па ако би он пао с Драгог Камена, да му сврне десни рог па да бјежи безобзирце. Сјутрадан оду Милош и Дивоња до Драгог Камена, кад ли тамо ал' јарац већ чека.
се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди кући па види шта ти ради маћија. Сјутрадан они се најприје лијепо опросте, и онда оду на Драги Камен: кад они тамо, али стара јарчекања чека већ.
не знајући низашто, одмах, као и досад, удари шибљиком о кров и рече: „Прилп“, па одмах у кућу, и доспије на ручак. Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично
— Е мој мали, — вели му она — касно си се ти родио да би могао мене преварити. Сјутрадан спреми се она, пак ће кришом отићи у поље гдје мали напаса говеда; сакрије се за један шипраг, па ће пазити.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Те ми опет сјутрадан на игру, кад у кућу нигђе нико нема, но је пуста кућа затворена. И јошт ћу ви једну спрдњу причат (а знам чисто
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам шетао по забитним стазама баште.
При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак састати. Весели и освјежени чудним неким осјећајем пођоше дома. Разумије се да су крили своју тајну.
У селу огласише се први кокоти. Домаћи пјевци разјеђени, ваљда, што се опознише, те што ће их сјутрадан дружина моћи прекорити, одазиваху се учестано изтезице.
Тје! видјећемо, видјећемо... А сад да се лијеже. Ајдемо!“ Можете замислити јесу ли заспали Јанко и Стане те ноћи. Сјутрадан, Јанко одведе сердара на страну, па му рече: „Стрико, ја бих рад поћи у манастир!“ „А зашто, Јанко?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оправио посао као Петроније на Браићима. — Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра ићи на Браиће“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад сјутрадан сване, а то имаш шта виђети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некакијех винограда. Док се ми томе још
Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: „На ти ово дрво и понеси га цару нека | ми од њега направи куђељу и
Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити. А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече: „Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу
што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући отиде дома. Сјутрадан ујутро она два ђетићка про | буде се, кад ли ономе што је изио срце 138 освануло под главом сто златнијех цекина, а
му брат заспи убије га, па га распори и нађе у њему оно срце од тице, па га изједе а утробу свога брата опет зашије. Сјутрадан глас кроз народ: „умръо краљ! кога ћемо за краља?
” Цар тако и учини, и теке стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за свадбу.
Кад књигу опреми, ону исту ноћ украде оцу из потаје један чудотворни нож, па ц њиме сјутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, који бјеше пошао како му је она писала.
Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је
Онда лисица рече: „Не отворај ни по што на крупан глас, већ на врло танак.” Сјутрадан ,кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је
Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, и он јој све каже, како је и што је, и стане је
Док сјутрадан, девет ура зазвони, ево цара са својим министрима на брод, почне се разговарати, ко је и оклен је, и шетајући се с пров
некако га украде и цареву сину однесе, а ови њега добро дарује и обесели се, па затвори струк босиока у камару, а сјутрадан учини велики објед и сазове многе своје пријатеље на пир да им покаже ови струк босиока.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.
Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га
Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади
тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине. Сјутрадан, кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже.
Старац га прими на преноћиште, но див је мислио да убије старца и отме млинове. Кад би сјутрадан, рече старац диву: — Ето, ти си преноћио, па сад бог и пут.
А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако. Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва.
Но старац опет учини као и прву ноћ, а кад дивови поново заспу, старац уклони самар а он леже на оно мјесто. Сјутрадан он опет први на ногама. Дивови се не могу ишчудити кад га видјеше да је жив, па га упитају како је ноћас спавао.
Оштар Дан запише. Сјутрадан, чим је свануло, дигне се царев син и Оштар дан на пут. Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?
Бе, ни на томе нам се неће разминут: кутарисаћемо ми од њега макар половину његовијех добара. Сјутрадан пође везировић по своме обичају на мезар очев да чита дову, а мој ти слуга с ћасом ракије у јаглуку одмах те за њим
обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле — оставио благо које никад не могу потрошити! Сјутрадан завика телал да се удаје царска кћи и да ће свијет пролазити испред ње, па на кога се она насмије, да ће онога узети.
Везировић, кô јадан, кô жалостан, врати се мајстору и почне опет продавати сомуне. Сјутрадан оде опет матери и замоли је да му даде и други кључ. Мајка мајка, даде му и други кључ.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали.
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се пред вече натраг, вечерамо и отидемо сваки у своју собу спавати не проговоривши један с другијем ни једне ријечи. Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је
Ћипико, Иво - Пауци
Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи. Па, рекавши , трагом својих стопа поврати се кући. Сјутрадан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле
неће да зовне љекара, стрепи, могао би га оздравити, а неће да зовне ни попа док не опреми свој намишљени посао. Сјутрадан, пред ручак, униђоше у кућу, кабаницама заогрнути, два човјека из околних кућа. Ждрале и Крило надимак им је у селу.
—Видјећемо, болан! Што циганиш? Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... Је ли поштено? Сјутрадан пошао је Петар у друго село да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.
Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане. Дуг је дан, стићи ће и кући.
—Пусти је, — јави се мајка, казаће сама... А ти дијете, умири се, лези! — Пусти ме, мајко, овако ... Сјутрадан у кући је као да се није ништа догодило.
Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му. Илија пође попу Врани сјутрадан и вели му да је дошао ради синовљега вјенчања.
А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења... А мјесец излази и три уре већ минуше... Сјутрадан поп Вране, љутит, неће да одговори Маши кад му у путу назове „фаљен Исус”, а нарочито тога дана срета је више пута.
То силно Петра расрди, и он запријети Војкану да ће се осветити. Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан за изор на
Војкан се врати из вароши кући по навади пијан. Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.
— Пусти, бога ти! — прекиде га друг у игри. — Пази на карте, ето и сада си погријешио. Пусти беспослице!... ... Сјутрадан у девет сати расправља се у Илијиној парби пред судом.
Вјенчаше се, и сјутрадан обоје освануше у дућану, а за неколико дана пређоше са трговином и уселише се у своју кућу. И негдашњи Јовица постаде
њу, паде му на памет Злата, мирисава цурица, и не могавши да издржи даље њенога присуства, просто је од себе отјера. Сјутрадан ујутру, мешкољећи се, остаде дуже у постељи но обично.