Употреба речи скитницу у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тих дана, дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост, донијеће ти ђаво у нашу кућу брадатог иконописца скитницу и, заједно с њим, просјака инвалида Станка Веселицу с његовом дрвеном ногом.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад је поп Мита угледао скитницу, свог сина, хтео је да га посече косом којом је косио жито. Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану. Одједном, изненађена, Иконија се окрене.) ИКОНИЈА: Ама чекајте! Овога ми крста! Видите ли ви ово чудо?

Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина. Иза канти за ђубре опрезно се помаљају капетан Манојло и редов Танаско.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— узе да се присјећа чувар поља. — Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као... као...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности