Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
волове упрегну, па са стварима крену у воденицу, и гледајући како гори кућа свете се: — Охо, охо, нека, нека, вала му скрхасмо врат! Утом дођу у воденицу. Таман они сели и то говоре, а Угурсуз из ствари те на врата: — Добро вече, Ћосо!
А Ћоса погурне жену, те она спадне на камен воденични, који је сву смрви. Ћоса повиче: — Ха! Вала му скрхасмо врат! А Угурсуз иза њега рече: — Вала, баш јој скрхасмо врат.
Ћоса повиче: — Ха! Вала му скрхасмо врат! А Угурсуз иза њега рече: — Вала, баш јој скрхасмо врат. Ћоса се запрепасти кад види да му је жена сломила врат, па упита: — Шта, болан Угурсузе, зар ти остаде жив?