Употреба речи сланину у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Као да су кроз Ужице прошли неки мишеви што не једу само, ко други мишеви, сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла, узенгије, узде, мишеви који једу сијалице, ексере, сапун,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба! Једва за дуван и сланину! А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна!

је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу), и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку како живо меси

А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу

Африка

Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што личи на прљаву сланину, а затим захватише воде у ноћни суд да би се расхладиле, запирањем.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну.

Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд.

Чича на то мудро закључи: — Поштедио си ми, значи, живот. Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш! — повикаше она два магарца изнад врата крчме.

Мачка ћете познати по томе што се налази у сивом џаку и воли сланину, сир и рибу, а џак ћете познати по томе што не воли ни сир, ни рибу, а у њему се налази један шарен мачак.

Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко. — Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров.

— куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само! Тако у ораховим ципелама, затворен у Бркиној кући, дочеках и ноћ.

Он је читаву ноћ ловио мишеве, зато је и лупао. Скини му ове ципеле, па више неће бити буке. — А он ће онда право на сланину! — лукаво зашкиљи Брко.

— лукаво зашкиљи Брко. — Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по читавој кући, само да не може дохватити сланину — досјети се жена.

Још су пажљиво измјерили да ли могу да дохватим сланину. Мањкало је само још два прста канапа, јер сам већ брком могао готово да додирнем сланину.

Мањкало је само још два прста канапа, јер сам већ брком могао готово да додирнем сланину. Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим

Молим те, брзо овамо, па примакни сланину мени или мене сланини. Миш пророк попе се на попречну греду и запе из све снаге да сланину помјери до Тоше, али све

Миш пророк попе се на попречну греду и запе из све снаге да сланину помјери до Тоше, али све је било узалуд. Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ишту јести. Бирташица каже да нема, вели „шабес” је. Шта ће сада? Сланину су сву појели кочијаши, дугачак је био пут. — Шта ћемо сад, Чамчо? — запита господар Софра.

Но све је бадава. Ленка никад за њега поћи неће. Бадава сад ту Профит хвали свој еспап, рибу, сланину, бадава клевета тоне што играју, на балове иду, не хвата се. Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— И тако, не познајеш више Жику? — викну. — Пофранцузио се, је ли? А кад си ми крао сланину из пакета у дому »14. децембар«, то ништа, а? А што те Жика лечио од упале плућа, то си заборавио?

На столу су лежале растворене новине, измрвљен хлеб, грожђе и млеко. Пронађе у фрижидеру сланину и јаја. Јела је читајући преко залогаја, све док не примети да је неко посматра.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину. И још само неколико дана је остало било до суђена му дана.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

По клупама су баш у том свечаном тренутку распоређени најтежи болесници који књавају на врећама, клопају сланину, стењу, јече, или — што је најуспјелији фазон — једноставно умиру ко муве! Феноменалан призор, нема шта!

Клопају сланину и хлеб и смишљају нову плочу. Због тога, Чарли, чим отворим транђу раном зором, опали ме преко увета неки свеж,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.

“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.

! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Елате људи, тако гладни не остали! Јуначки прегризите по који залогај, па да се иде... Нека жено! Сланину и зеље остави за довече. Биће слађе пригријано... Елате људи!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па дође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван.

Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне, те падне на сред куће, ђе је спавао човек са

“ А крад- | љивац одговори: „Ћути, ево сам ти донијо једну сланину.“ А човек, још већма уплашен, повиче: „Иди без трага, анате мате и тебе и твоје сланине!

“ А крадљивац онда рече: „Е, добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.“ Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе

“ А крадљивац онда рече: „Е, добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.“ Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе као своју.

“ Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе као своју. Кад у јутру сване, онда човек види, да је ђаволу придигао своју сланину.

Кад у јутру сване, онда човек види, да је ђаволу придигао своју сланину. НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО? 1. Без ивера на води ћуприја. 2.

“ 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван.

Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне, те падне на сред куће, ђе је спавао човек са

“ А крадљивац одговори: „Ћути, ево сам ти донио једну сланину.“ А човек, још већма уплашен, повиче: „Иди без трага, анате мате и тебе и твоје сланине!

“ А крадљивац онда рече: „Е добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.“ Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе

“ А крадљивац онда рече: „Е добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.“ Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе као своју.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

непознатима ничим није хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео да му само дукати проносе

У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Гле, молим те! Ала је то лепо смишљено. Ха, ха, ха, ала ће се ухватити као миш у мишоловку; таман он да лизне сланину, а оно: хоп! Ха, ха, ха!. РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха, ха, ха! ЧЕДА: Па онда? РИСТА: Онда...

Петровић, Растко - АФРИКА

Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што личи на прљаву сланину, а затим захватише воде у ноћни суд да би се расхладиле, запирањем.