Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЦРКВЕНЕ РЕФОРМЕ. — Раскалуђер, ученик грчких црквених реформатора, следбеник европских рационалиста, поборник артиклерикалних рефорама Јосифа ИИ, — Доситеј Обрадовић се најјаче изразио и највише
Као приповедач имао је успеха, али су му приповетке слабе вредности. Он је био следбеник Богобоја Атанацковића, и давао сличне сентиментално-патриотске романтичне приповетке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе. Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
слаткослишан — пријатан за слушање слачајши — најслађи след — траг следовање — наставак, последица следоватељ — следбеник следоватељно — дакле, према том следствије — последица словесност — разумност, разборитост словестан — разуман
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер он, у начелу, покрива сав обим у нашем изразивом опажању и разумевању света. Штавише, Хумболтов следбеник Лео Вајсгербер доказивао је, с извесним ваљаним разлозима, да између човека и света постоји језички међусвет
У првом случају је у питању песник који у властитој књижевној традицији зачиње нову стилску формацију; у другом – следбеник, без обзира на стварну вредност и снагу коју његова лирика може имати.
Скендер Куленовић је у својим изузетно раним сонетима био несумњиви следбеник. Можда је сувишно још једном устврдити да су Оцвале примуле (1927) следбеничка лирика; међутим, није сувишно ако
Познато је да се књижевност не развија у виду прогресивне линије. Песник који није следбеник, него отвара нови песнички видокруг, у исти мах разграђује стари.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
мушке деце сутеска, сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев торбеш — потурица, погрд– нија реч од потур.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И ниједан песник није је толико дуго и тако стрпљиво усавршавао као Јован Дучић (1874-1943). Најпре је био Илићев следбеник, да би затим (Песме, 1908) начинио оштар прелаз на симболистичку поетику с француским узорима.