Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Љубљана је почела напредовати поглавито у току XИX века. данас је она, са својих 55.000 становника, чисто словеначка варош, привредно средиште и раскрсница железничких пруга за Карст и за море, за Загреб, за алпијске земље и за Беч.
— Сремско-банатски варијетет. — Словеначки или алпијски варијетет. — Загребачка и загорска група. — Права словеначка група.
Словеначки или алпијски варијетет Загребачко-загорска хрватско-словеначка група. — Овај варијетет почиње загребачко-загорском групом, која се језиком и етничким особинама везује за Словенце,
Оно умногоме доприноси просвећивању сељака као и продирању демократских идеја међу њима. Права словеначка група. — У Белој Крањској и у Штајерској неосетан је прелаз између загорске и праве словеначке групе.
Ретки су неписмени. Свака словеначка породица сматра за потребно да учествује у раду родољубивих друштава, а издања књижевног друштва Матице у Љубљани
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Душко Дугоушко је понашени Биг Вунну; тако га зову и у другим јужнословенским племенима. Словеначка списатељица Бранка Јурца понудила нам је, у Дечјој Политици од 8. јануара 1987, причу Зечиђ Дугоушко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Илирско-хрватска 1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859, Далматинска 1862, Словачка 1863, Словеначка 1864, Матица српска у Дубровнику 1909). Угледајући се на Мађарску академију, коју су мађарски родољуби основали 1825.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да се на факултетима и у школама предаје или јединствена или више југословенских књижевности: српска, хрватска, словеначка, касније и македонска.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(итд.) Постоји чак и словеначка варијанта ове Суботићеве песме. Дежелић ју је штампао на стр. 609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: