Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ин на града развалин’ Те објамем, син планин! Дам ти роко, љуб’ јунак, Храбри корењак. Сем рода словенскега, Кај је „слава”, знам; В срцу ми до „славнега” Дивји снује плам. Синчек мој ра мора бит Народа, свободе штит.