Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи... И најзад он паде ничице и покри лице рукама... Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дао си ми очи да ти видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.
Ева је за то време седела у сенци топола поред једног зеленог извора. Њене су косе падале по сочној трави, и њен је слух био опијен ритмом воде из врела, који је био пун пожуде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Можда га је слух варао. Памтио је, међутим, да му се то неколико пута причинило. Ту, у Рабу, Исакович је, међутим, имао сан, који је,
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер мучени нечистим дусима слободни биваху, хромима хођење и грбавима исправљење и глухима слух дароваше. Пошто није могла множина народа да приступи к његовим светим моштима, узимаху благовони прах гроба и
И брзо из пештере изађоше и тражаху да виде откуда ово слатко и за слух пријатно појање долази. И погледавши на стену старчеву и видевши пештеру његову као да је многим свећама осветљена,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве. Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се ноћу и у великим шумама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је, склапајући очи да их опет отвори, губећи слух да после опет чује и најтишу реч, муцајући да после опет проговори тихо, али сасвим разговетно, почела да се мучи и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Посебно изграђен слух он има за ђачки живот, за ђачке тренутке заноса и узбуђења: Од куће до школе, од школе до куће увек се понешто
ИИ Овај песник је нов по нечему што се у песничком коришћењу језика одавно не сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне сонорности и савршено подударних рима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
оних који више кажу нашем духу; има их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који лепше забављају наше очи и наш слух, али нема песника непосреднијих и искренијих осећања, који више говоре нашем срцу и оном што је најинтимније у нашој
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Да не верујеш рођеним ушима! Па тај је чуо и кад у седмој соби зашуште димије! За то је увек имао добар слух! Седи у Гацку, а чује ђердан у Требињу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Цвето! — викну он јаче. Она опет ћути. — Цвето, чујеш ли? — И наже се, напреже слух и очи, али виде само њу како се згурила, па удара силно мотиком, из које понекад, кад наиђе на камен, одсевне светлац.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу.
По барјак-платну небеског пепељка гудачи прате Звезде у пометњи, док слух им глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празник летњи а фебруар је сирот, гладан регрут, са кришком хлеба што
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух...
Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух...
Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух...
Ноћ је била безмерна. Кад је ноћ била безмерна? Требало би можда да идем да спавам. Уморан сам. Још мало. Чух, слух, дух! Колико је мозак глуп, глуп; луп, ступ, круп, ћуп, луп, луп, луп, руп, руп, руп; руп!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не чује се ништа, ама баш ништа!... Стој, неки покрет и звук... као да се љубе ?... Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све То очима гледа.
Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебла крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет... Јест, познаје добро његов глас...
Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина. Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!... Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...
Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух... Гледа и слуша, не дишући, само дрхће, дрхће и гледа... О, како је страшно ово што доноси слух!...
Гледа и слуша, не дишући, само дрхће, дрхће и гледа... О, како је страшно ово што доноси слух!... Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње ?...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Те је речи зуцнула мушица. Старац, изненађен, наперио уво, напрегао слух и, у вечерњој тишини, кад су већ и птице ућутале, он могаше да разабере шта му је мушица говорила. — Не греши, старче!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Велика је ствар, у времену расапа и раскола, Одбранити част једног придева ил смисао једног глагола. Теби, чији слух беше осетљив и дрхтав као брезик, Ову похвалницу сачини не Песник, него Језик.
Ноћ, одрана кожа на распећу. У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу. У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
мудри, врлину примивши речима украсив, сазнањем просветлив ум из кога чудеса светла шаљу се, оче блажени, вернима слух ваистину озарују светло!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у себи раздваја.
И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз ред клупа До места где се мрак хвата. Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са
Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине. Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!
СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ Сâм сам. Слух ми ко у хрта: Не шкрипи ни орман (о нисмо у причи!). Ова свикла соба већ ми на гроб личи.
Насмешен (ал и препун страве) Окрећем слух и бечим зене: Да ли то беше звук сред јаве Или је био јек из мене? И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Окрете се и погледа око себе. Нигде никога. Напреже Бела жаба слух. Гле, па то локва уздише, тешко, претешко. Загледа се у локву.
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима је пратио речи непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да сваки од ових говора има своју мелодију која, кад се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљао сам као да је њен прилазак најављен потмулим ударом гонга негдје у његовој нутрини; и чисто сам напрезао слух не бих ли се и ја окористио којим изгубљеним титрајем.
Јер и они знају да је недјеља недеља, за све и за свакога. Лежим у кревету, а слух ми је напет. У простор између мога и сучеличног павиљона запала је тишина. Мртва тишина.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови. Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.
А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Оно кроз шта сам ја прошао у том периоду болести, просто је невероватно. Имао сам увек изванредан вид и слух. Јасно сам могао да разаберем предмете у даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Поред тога, имао је необично развијен слух, што ми је највише и надало у очи. Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако се пак деси да током опажања једно чуло (рецимо вид) добије надражаје, а друго чуло (рецимо слух) не добије очекиване надражаје од истог или суседног објекта, у том случају лако долази до укрштања чулних квалитета.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се смрт заче.
Глув да чује немоћ како вешто свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из свирале празне Ишчезлим даном.
права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само да не отворе ватру, да не отворе ватру, — шапућу стиснута срца. Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу. Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи.
Чинило ми се као да нестајем. Пред очима ми је треперило од неке унутрашње напетости, па ме и слух напушта. Вратио сам се у земуницу. Посилни Драганов ми је помогао да скинем чизме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С српским млеком посис’о Ја сам српства дух, Српству зато обраћам Мој ја српски слух: По дедова примеру Језик, име и веру Српске груди чувају Срба Милоша.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То су се судариле две крвожедне гомиле, решене да једна другу истребе. Морам затим да напрежем слух не бих ли чуо све, па и кад замре бука и продужи се у тихо стењање и цвиљење, не могу да се вратим свом спокојству,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух. И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И грубој сокачкој луди, и
1892. з* С духовне висине своје ти си ми пружила руке, Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке, И препорођен к теби узлети блудни дух.
с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом мој очарани слух!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али при слушању музике, сви су запазили, Стефан грчи лице, и као трза се. — Слух ми је вредован... Нико не зна шта је то, ако сам нема ту срећу и несрећу.
Још један ланчић везе за покојног оца, и последњи траг дивне једне музикалности: фино уво, вредован слух, божански знак уметника. Ето тако је Леска Влаовићева постала најзад мушко и Влаовић, последњи Влаовић.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ госпођа би нам објашњавала да он то каже: „добар дан желим!“ што ми напрежући до највеће мере и пажњу и слух, нисмо могли никако да разумемо. Тако и моје прве изразе: „ду, му, гу, до, по“ итд.
Али, у похвалу себи, морам рећи да сам имао необично добар слух и да сам сваку реч коју сам чуо увек врло корисно употребио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух. — Ко се где затекао, нека ту преноћи. Пренеси даље. Глас се преноси као вал и губи у снежним дубодолинама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, наједном, зачу некакво чангрљање, нечије гневне гласове. Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне Што још их не чу слух твој, Па ти сва душа тоне У чежњи сладосној.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало докле се све сручи. И слух и језик с мером се држи. Свашто је много човеку досадно ако би што и најслађе било.