Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу, ето олује!“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обећај ми. — Крв нам се с Тошићима меша. Неће бити моји унуци. — Твоји ће бити! — викну, смрачен од мумлања и крцкања у мраку. — Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не говори глупости! Ниједан дечак још није полетео, ниТи постао Принц облака. Заборави на то... — сав смрачен, облачак строго одмахну главом, а дечак прошапута: — Како бих заборавио? А и зашто?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је пошао у Букурешт, тврдило се, старац је био сав ведар; кад се враћао, био је сав смрачен. Изгледа да је у Букурешту, међу српским главарима које је тамо нашао, Доситеј затекао чудо и покор и да се сасвим