Црњански, Милош - Сеобе 2
Јеси лудаија. Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира. Довикујући им „Ау ревоир“!
А Божич? Божич не само да занемарује своју младу жену, него је нуди матором Монтенуово, коме уста смрде као да је већ у гробу. Зар то није неправда? Нека размисли капетан о томе. До сад су путовали тако лепо.
Постоје вековима. Слажу се, као спрат, на спрат, цигле, балвани, сланине, купусаре. Улице и куће смрде им на мокраћу, а ћошкови као латрине. Варош Петра Великог, међутим, никла је као што ничу бајке.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пре неких лудих пет година набавила је два, сада их има већ двадесет и седам. Тамо, у шупи, они смрде као ђаволи, али она не да ни једног да испечемо, а што је најчудније стари јој при том повлађује.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао сам на северну обалу, у Роскоф. Била је недеља, и све су рибарске барке биле извучене на копно. Деца, што смрде на лој, трчала су за мном и водила ме по обали.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио. Трагови су многи до пећине — за горске се госте не приправља!
(КНЕЗ ЈАНКО ЛЕЖИ С КНЕЗОМ РОГАНОМ) КНЕЗ ЈАНКО Како смрде ове потурице! Опажаш ли ти штогод, Рогане? КНЕЗ РОГАН Кâ у зли час, кнеже, не опажам!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала! Откад сам Раденка саранила, нисам!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату. Те неоткупљене душе не остављају, иду за ножем и смрде на крв. Никола отегнуто јекну кроз нос. Десном руком струји крцкање хрскавице и мокро шиштање.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба. Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли..
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест!