Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна фијукала су око њега да ону смртну свирку продуже равницом све до прве препреке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тихо се љуљао и изгледало је, сваки час, да ће се онесвестити. Пред вече, тужилац Команде предложио је смртну казну. Терцини је проглашен кривим за фелонију, за мито, за договор са Исаковичем, да му омогући бекство, за новац,
Крив је, али нема доказа за мито. Нема доказа саучесништва. Заслужио је деградацију, затвор, али не и смртну казну, за фелонију. Фелонија није доказана. Бекство Исаковича је енигма.
Терцини је, у својој несрећи, ту милост заслужио. Судије су после кратког већања потврдили смртну казну, али одобрили одлагање смртне казне Терцинију. Суд није прихватио аргументацију одбране.
Теодосије - ЖИТИЈА
и шта добих; и зашто, када већ смртним сном бејах обузета, и одмах у њему крај живота не примих, те не бих у ову смртну беду запала! А сада, жива, сасвим и коначно зло погибох. Тешко мени, јадници, шта да радим, камо да се денем!
беси на њега навале, да га са оне високе стене гурну и о камен разбију, али он, божијом силом чуван, никакву повреду смртну не претрпе, и опет у пештеру улажаше с радосном душом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао. Ао Бајко, свуд си де те треба!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
не пусти сумње да те салете, у духове пренеси смртну вест, пренес' је пре нег оно што си знао свог родитељског духа заповест у сумњичарску, смртну своју свест!
салете, у духове пренеси смртну вест, пренес' је пре нег оно што си знао свог родитељског духа заповест у сумњичарску, смртну своју свест!
дива, паљена славом сјајних победа, топљена жаром жељних погледа огњеног ока Делилинога, тако се срце од плама жива у смртну студен тамнице скрива, слепилом жарки поглед окива, те — песник бива. Самсон је певô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
са усхићењем посматрали смо смртну агонију непријатеља. Пешаци се дигоше из својих заклона. Као да се нешто решавају, осматрају.
— Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду... Али дужност... отаџбина... а командант вели: — Јављај: крећу на јуриш... Ми тренутно заборависмо на себе.
Командир је јахао дуж батерије, питајући да ли су сви људи на окупу. Војници су оживели, јер су избегли смртну опасност данашњега дана. Сада готово нико и не опажа да пада киша.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Коста Вујић, кога је читалац у коментарима упознао, тврдио је да је тај човек, и тог дана, за дезертере, потписивао смртну казну.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета. О свевишњи творче непостижни!
океан воздушни, ђе су сунца само капље св'јетле, а мирови једва видне искре; ђе ужасне буре господствују, ока смртну отворит не дају, већ га гоне у мрачно жилиште, Бог зна каквом судбом назначено.
“ „Нећу - каже - два вјерни војводе, завјет свети вјечно нарушити; што сам једном вјенча бесмртијем смртну косу испитати неће!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он виде да је сваки отпор бесмислен, и очекиваше пуковника Недића као што осуђеник очекује смртну казну. Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући на мајора Илију Петровића речи,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Вјерујем да би одрастао човјек могао лако заборавити физиономију судије који му изриче смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред лицем бизантинске иконице палцем десне ноге чеше лист лијеве, не заборавља
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!... Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
принципе и идеју своје светле и дичне револуције, која га је озарила у почетку овога века, онда је сам себи потписао смртну пресуду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пут је то, древних Римљана дивно дело, Њим’ су проходали прости и силни, храбри и слаби, Другима да стрелом смртну зададу рану. Гди су сад ови? По крвавим борбама многим Све ји, немирне, ледени помири гроб.
Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа. Овај када спази смртну му тегобу, Мисли: Зар ћу саде окренут га Богу?
али подлој страсти, Да с’ осветим за грдну пакост Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све упропасти, А кад већ змија остане без главе, Тад не треба нам за лек боље траве.
Па оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
Око гроба виле сташе, Смртну песму запеваше, А краљица над свим’ виче. СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ДЕУС ДЕОРУМ Порђалих уста, повијена чела Певаш смртну песму гробљем фараона Или пишеш, док се врти тарантела, Пропаст изнад врата блудног Бабилона.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка, савије смртну свећу и задене у њу девет зрна к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену. Јевђенијева прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А засебно се писари не воде, колико ја знам, а ја знам све, јер ја преписујем све, све,... смртну пресуду Јакши Биберу сам ја својом руком преписао...
— Увек си некако много тачан, као да увек смртну казну потписујеш... Али добро је и тако. Мајка и ја ћемо и даље казати: чиновник, а ти прескачи ону рупу а там', а
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Човек без љубови, напослетку, јест лепа девојка без сваке пријатности и воспитанија. Љубов се дели на смртну љубов, на љубов која новце или карактер носи, и на љубов која од моде происходи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Осетићу тад смртну радост поновног мучења, Но нећу маћи стопалу више у дизању Ни утерати међ сунца пулс својих грчења.