Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И в полуношчи утроба јечи, ил' зора стаје, мој вопљ траје, уви мње! Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно.