Употреба речи смрзло у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад

Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— И ако се језеро смрзне с времена на време? — И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Ћипико, Иво - Приповетке

У ноћи духну мртво југо. Омећавило је, и у освитку није смрзло. Назуше лако опанке, — попустила кожа и опута. Настајног дана исто се радило.

Ћипико, Иво - Пауци

—Требаће наложити велику ватру око мртваца, да омекша... Што мислиш, укочио се, а око њега све смрзло ... Не попушта ово вријеме тако лако: видићеш муке док га испружимо... — Да, да, треба! — потврђују остали.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све очи су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато би се површина наше Земље брзо даље хладила, а праморе које ју је покрило, смрзло би се за неколико векова до свог дна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Земљама ћу друме запрашити, а водама замутит бродове. Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности