Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара. Хтео бих још ја од оне старе вере и хтео бих увек да се
Онда, у црном оквиру кола, иза замагљеног стакла, ишчезе његова бела силуета. И док су кола муњевито клизала по смрзлом снегу, све се још чаробно блистало на зрацима месечине. Х.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А лице ове жене? Сада отупело од бола. Сада. Од бола и страха. Од стрепње. А негде другде? Кад би је молио да ти смрзлом и опустошеном удели мало женске милоште и топлине? Не би ли постала охола и равнодушна? Али пожури, човече!