Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот, него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... Поп Милоје беше поп на своме месту.
— Али, попо... — Шта али?... Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета. Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече... И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!...
И све се ућута... — Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим... И не бих смислио без твога савета!... Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.
Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из Шираса. Има и на тлу очајноме
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу. Што се више приближавао стану своје веренице Јуришић је био све узбуђенији.
Африка
Тако је брат дужан оженити се женама свога брата ако овога нестане из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене свога господара ма какве да су и ма колико да их је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као сви који су били у рату, и убијали у рату, и вратили се из рата, и Исакович је имао ту мирноћу пред могућом смрћу. Мир, који коцкари имају, при фараону, ако су навикли на коцку.
Господ наш, Исус Христос, откупио је, за нас, све грехе, и грешнике на овом свету, као син Божији, својом смрћу, на крсту. Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта!
Па су ипак сви официри лудовали за њом и двојица то платили, смрћу. Поружњала је тек на седмом порођају. За све то време, Павле је, ћутке, замишљен, седео.
Код варошана се таква срамота, обично, крила, добро, али на селу често би се завршила смрћу. У гостима, у сватовима, кад се дојке тресу у колу. А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља.
Међутим, поменуте године, биле су већ забрањене и кажњаване смрћу. Последње гомиле, које су још могле да оду, према одобреном списку, држале су читаве саборе, да ли да иду, или остану,
Мислио је да њу може везати за себе, љубављу, ако јој дете начини. Везани су они сад, много јаче, том смрћу. Неће она отићи. Куда би без њих, Исаковича? Неће се она вратити мртвом оцу.
А он, без жене, бели удовац, отац шесторо, радио споразумно. Прво треба кажњавати смрћу. А друго дође, као кишица у пролећу – нико не зна како.
Да лаже да је у аудијенцији био. Као што је био миран, увек, кад је осетио да се, са опасношћу, или смрћу, сусрео, причао је и сад мирно. Како је чуо да ће царица ноћити у Кијеву.
Теодосије - ЖИТИЈА
Владико Христе, царе бесмртни, осим тебе ја не знам другог Бога који владаш животом и смрћу. Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свију
Јер и тај Гот, по имену Стрез, беше веома славан због храбрости, па су му утолико више завидели и смрћу тражаху душу његову, јер се бојаху да се ОН не зацари и њих не убије.
У рукама су твојим душе и дисање свакога створења. Јер ти живот садржиш и смрћу владаш, и осим тебе нема који спасава.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они знају да се тешко живи у њиховој сиромашној земљи, али се могу починити славна дела, умрети дивном смрћу и бити опеван у песмама.
Бивши хоџа је тражио да постане председник прекога суда, и у томе својству чак казнио смрћу неке од својих рођака, који су оклевали да одмах приме хришћанство. Преобраћање у нову веру узело је велике размере.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гушећи у себи осећај нестрпљења, Аранђел Исакович сматрао је да ће њеном смрћу бити свима патњама крај. Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни криве шаљу на робију која вечно траје.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу. ФНРЈ захваљује...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дете у нама одбија да прати безизгледни развој драме; оно не усваја игру заплетених односа, која се завршава смрћу; оно нас непрестано подсећа на једну другу, чистију основу.
Милићевић, Вук - Беспуће
једном страшном боли његову рану, преживљавајући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја сам одговоран за сваку баку у овој нашој колони; буде ли њој нешто, и ја ћу пасти „срамном смрћу од руке својих другова“, како то лијепо стоји у нашој заклетви. — Џаба ти та љепота, од ње мазге цркавају.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. Ништа да више за њу нема. А најмање да се преудаје. Ма да јој је мати, знајући да неће моћи
да је он још ту, да није пропао, већ жив, а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Рибе код нас умиру природном смрћу од старости, окружене праунуцима и њиховим потомцима. Код нас, у ствари, нико и не лови рибу — имају Ијуди преча
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Храбро сам поднео смрт, но каква је у томе врлина? Остаде врат мој ко суви пањ у пољу. Претеча, рекоше ми, но смрћу сам и реч своју претекао, а зар је врлина то са речима неисказаним низ лепшу страну страдања отићи?
моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Њих четворица стоје мирно према целокупној ћесаревој сили. Свега четири „репоње“, и они можда смрћу својом треба да најаве долазак непријатељске војске. — Господо, изволте у батерију! — и командир се окрете Александру.
Изгледа као да сам присуством својим попунио празнину која је наступила смрћу очевом. Али зачудо, и ја сам нешто спокојан. Можда и зато што нисам видео оца на одру.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да не бих могла убити никога. И он се, јадник, од тога дана не диже... Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... — Идеш ли му бар на гроб, јаднику?
Докле ће да траје ?... Или да није смрт?.... Ах, кад би то било!... — И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу ?... Ето, један удар... капља и готово! А Гојко се мучио много:... Уф!... Гле, лакше ми је... добро је...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Шта он има да пише у тестаменту? ВАСИЛИЈЕ (чита): „Кад умрем, па било то природном или насилном смрћу, ако ми се по џеповима нађе нешто новца, то нека глумци попију за моју душу.” ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли се нешто нашло?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем у славу папира руменог што су га читали војсци, победоносној, насред болнице. Речима којима се претило смрћу батаљонима Банаћана. Пијем у славу смеха Банаћана који нису хтели да иду у смрт. Још једну чашу дивизији Банаћана.
КОМЕНТАР О САН ВИТУ У рату родитељска љубав потенцирана је ужасом. Пред смрћу, сваки људски осећај је интензивнији. У младости, и у рату, човек носи у себи дубоку чежњу за срећом, као да ће вечно
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У распадању леш једнога
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева.
а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...
А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост. И када, дубоко у ноћ,
Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, да се душа с таквом ноћи стопи, Кад дрхти, стрепи, верна, пуна среће, С љубављу, чврсто загрљена смрћу! Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће.
опет живим својим давним добом, Где сија живот безазлен и чедан, Победа нада за тренутак један, И тријумф духа над смрћу и гробом! ИИИ Помирићу се.
Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело,
овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди.
овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само ће стара кућа остати да се у њеном оџаку легу кукувије и по читаву ноћ смрћу плаше село. Ситну калдрму прекрила лишјакиња, плотови погорели, јасенови посечени.
Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом. Раном смрћу казни ме, Господе и свети великомучениче, у паклу нек се кувам, само ми сина дај, њега ми, Господе, дај, да живи после
Овде му се седина избистрила, опрала у несаницама, очврсла у упорности да смрћу заслужи славу и признање. И на молитву му личи ово Аћимово предавање сунцу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко! о мила сени!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу фигуре по гнусноме њиховоме вкусу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
развија, како код сваког човека бива при најмањој телесној нелагодности, а нарочито болести, поремећена, како се смрћу угаси као какав пламичак“.
које су против њих поднесене, увидео је Конвент да закон не пружа никакву могућност и средства да се закупци казне смрћу. Тада се Конвент послужио својим опробаним средством: предао је све закупце Револуционарном трибуналу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у бескрајну, недогледну дубину, ја сам је и упамтио.
— угледах те ноћи ону најпустију празнину празнинâ кад срве вапије за смрћу риком најслађег спасења. Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса.
Баш ако се ноћас и извучем, ко зна шта ме чека у даљем току рата. На тај се начин човек мири са смрћу. Извадим из кубуре мој револвер и узмем га у руку. Нећемо, мислим се, бити убијени као пашчад. Идемо даље и ћутимо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И одмах ће започети стилизација. Још мало — и он ће доћи на идеју да свој јучерашњи тêте-à-тêте са смрћу „умјетнички преобрази”, да га „транспонира”, да га у нешто „пројицира”, и како ли се све то каже.
Ле Браве дес бравес... Манимо мецима изрешетане клобуке с перјем, туцете устријељених седленика... Неустрашивост пред смрћу може да буде само плод неинвентивне, управ официрски биједне уобразиље пред ријечју: смрт.
Добро је, утјешно је да незнатни црвак свакидашњице то зна. Јер он мисли да је само он лицем у лице са смрћу мекушан и слаб, да су други у том ничим стилизираном и ничим замућеном суочењу храбрији и чвршћи.
дубља и већа од ма које друге, неједнакост каквој није било равне у повијести човјечанства: неједнакост пред смрћу.
Између два људска створа повезана кривицом она расте и ради док су год они живи, и сама жива ствар. Тек смрћу крвника или жртве она је завршена, запечаћена. Заувијек фиксирана.
Тетошиле су је с оним нарочитим миљем од ганућа, с оним пучким смислом за љепоту у смрти! Младо створење посвећено смрћу — дјевојка на одру међу цвијећем, црнина и пламен чирака у сунцу — у образиљи југа уздиже се готово до симбола
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих успомена. И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити
Увек једно исто, увек исто, једно!... Одвратност се шири животом и смрћу, Одвратност се шири језиво и ледно И пада, притиска, а магле се згрћу.
И разумедох пут што се не мења, Стари загрљај човека са смрћу. Био сам миран што сам сазн'о тада Да је свет овај исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Рекао би да је бегунцу пресуђено по заслузи и неумитној коби, да не умире лепшом смрћу. Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА ЗЕМЉЕ 59 РЕQУИЕМ 60 ЈУГОСЛАВИЈА 68 ВАТРА И НИШТА 71 СВЕСТ О ПЕСМИ 72 АРИЉСКИ
поново да нас створи макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори над претњом црног и отровног неког сока. СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ ХРОНИКА Првога дана помреше птице и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде
ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и
Краков, Станислав - КРИЛА
2 И ОДЛАЗАК 4 ИИ У ЛОГОРУ 11 ИИИ ПРЕПАД 17 ИВ 24 В ПРЕД СМРЋУ 29 ВИ БЕЛА БАРАКА 43 ВИИ 47 ВИИИ У ЛУДИМ ШУМАМА 49 ИX ПОБЕДНИЦИ 53 Х НА ЈУРИШУ 56 XИ СПОКОЈСТВО 66 XИИ КРАЈ
Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља.
Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме. Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тако је брат дужан оженити се женама свога брата ако овога нестане из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене свога господара ма какве да су и ма колико да их је.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ово спомињем стога, што се овај догађај, као што ћемо мало час видети, свршио катастрофом и смрћу мајора Велимировића. Рано ујутру 12 августа доведу војници у штаб неколико заробљених Турака.
Ја се задовољавам тиме што сам верно описао цео овај жалосни догађај, који се заврши смрћу мајора Велимировића, па нека сваки по фактима суди како му се најправилније чини.
Да ли је то убиство било у каквој свези са смрћу мајора Велимировића — не зна се. Неки хоће да знају, као да је Кристифор осећао неки терет на својој савести због
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка — наставља Љубисав.
— У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану. — Знате ли, контролисао сам после.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи: Мулта ренаѕцентур qуае иам цецідере цадентqуе Qуае нунц ѕунт ин хоноре воцабула...
данас уобичајеними облицима ужасавао сам се у највећој мери; не само да се Боројевићево смертју не сме преписати речју смрћу, него се, доследно томе, и смерт мора оставити у таквом облику: моја намера није била, а мислим да није ни смела бити,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И ја, и сви да изгинемо За овај камен земље сиротне.... ПРВИ СЕРДАР: Да изгинемо, Ал’ с нашом смрћу, о, господару!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.
И он задрхта збуњен у том часу. Кô борац хтеде достојно да падне и смрћу песму о лепоти дадне: Камени Пан се у рој звезда расу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ђулићи увеоци су, насупрот томе, књига бола и туге, инспирисана смрћу најближих. Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој
роману Прољећа Ивана Галеба (1957) приповедање већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.
Међу њима је најистакнутији Бранко Миљковић (1934-1961). У брзом - и смрћу прекинутом - развоју од неколико година он тежи обнови мисаоног песништва, које образлаже као спој симболотворне
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко! О, мила сени!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете. Раскош је ово и у мени сете. Кропи у јесењи дан.
Синови прате ме и кћери. СТРУНА 1 Мукло то нечуј неки у мени случи. Прснув занемела смрћу дâ гласа струна. 2 И меда или жучи чаша ли ово пуна, бол ме — до дна искапим, мрем неизречјем у реч.
2 Син, а копривом, као кћер је, трипут, за алчицу од злата, нажари му баба уво, и животом као смрћу да је јак. 3 И од камен му судбине, и од челик-века, мекано да паперје, да златали звек.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
трње« (упор. Вук, Посл., 3702). Упор. и германски обичај да се лешеви извесних βιαιοθανάτοι ‹= насилном смрћу умрлих› (за које се зна да су опасни и да се хоће да повампире) покривају трњем, Тас. Герм., 12. Од г.
очигледно, има овде задатак да задржи душу, утолико пре што су у овом случају у питању људи који су умрли насилном смрћу, а та категорија душа најопаснија је: и последица која се претпоставља ако се грана на гроб не баци — наиме, обољење —
Ћипико, Иво - Пауци
И он главом да ха смрћу плаши! ... Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што премишља
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда се суочио са својом смрћу. Она га мами и омамљује, разјапила је рале, зинула му на живот, и ево како њена отровна пљувачка кола његовим телом,
У људе се увукао страх. Неки су говорили да је све то у вези са Прохоровом смрћу, јер, кажу, Бог је послао звери да казни оне који су пакошћу и исмевањем натерали у лудило и, коначно, у смрт његовог
Живот је озбиљнији. Добро, знам, не би требало да се у овим годинама шегачим са животом и смрћу, да од свега тога правим спрдњу. Грешим? У реду, грешим, па шта? Бирам најлакши начин? Бирам.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ћути око мене сва Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над. 1885.
Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Цариград престоницом источног римског царства, назвао га новим Римом и учинио хришћанство државном религијом, онда је смрћу грчких богова изумрла и грчка наука.
Изгледа ипак да ће се, пре таквог судара, наше Сунце охладити и да ће се живот на Земљи угасити природном смрћу, старењем Сунца Лутајући по овом роју сунаца, ми смо, сем тих правих звезда, уочили и других небеских објеката,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Песнички триптих „Ране“ градацијски слика болно суочавање појединца са смрћу вољеног бића у различитим животним добима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Марково страховање од болести, па Стефанова храброст пред смрћу, па Јосифов страх од свега, па Лексин животни отпор, па напослетку њен монашки и скоро светачки мир пред смрћу.
пред смрћу, па Јосифов страх од свега, па Лексин животни отпор, па напослетку њен монашки и скоро светачки мир пред смрћу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За то има врло много доказа, а један је од њих и тај што није умро природном смрћу. — Краљ Вукашин је погинуо у бици на Марици 1371. године.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што му име и границе суседне царевине пређе? Чу о њему и млада мајка која се са Смрћу отимала о живот свога сина. »Када би му успело да Смрт превари!« помисли мајка. »Да ми јединца сина спасе!
— Ти си та која ме тражи? — стаде Варалица пред жену, а она саже главу и повери му своју страшну погодбу са Смрћу. Указа и на невоље које чекају оног ко крене ка извору живота, признаде да се само један гутљај воде—животнице може
Није имао времена да мисли: истицало је време погодбе са Смрћу. Хтеде Варалица да дочара славу која га чека, али уместо славе пред очи му је долазио лик несрећне мајке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јуначко држање било је дуг оца сину и сина оцу. Отац је био дужан да јуначком смрћу прослави сина, а син да ратничким подвизима оправда херојску очеву успомену.
боју (у онима које говоре о догађајима пре боја нису симпатични)1 — нашло је узбудљив израз херојско помирење са смрћу у борби против непријатеља.
био дошао до шатора на витешком коњу. Којоум смртјом хоћеш гинут? избери си највољењу, тј. којом смрћу хоћеш да погинеш? Изабери ону коју највише волиш. Чини мене посадити, тј. заповеди да ме посаде.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето
И деде, виђ' што му се пресуди за ту кривицу, с каквом ли ружном смрћу погубише онде! Изведоше га, вели се, у дубраву, долачу ахорску, уједно са синови му и с кћерма, с волови му, с
И сви се ветрови људски и таласи скоро утољавају, ако не другојаче, са смрћу се уталоже. ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ Ево, с једном педљу измерене положио си моје данке и године.
А овде смо заисто сви једнако са смрћу заплењени и за мало доби све ћемо наше, што год имамо, оставити а ми само голи с наши дели (добра ли буду, зла ли)
Доста их се обједе или се ошика без мере ви нам и ракијом и злом и несрећном смрћу душегубном тамо одлази лише кога Бог не штеди.
У томе свачије милокрвство и зло ли чињење пропало је и погинуло са смрћу. Оде им живот у томе, и добро и свако зло вечито им неста!
Освем празних џепова и кући ништа недобаљања (корба и руга кућња!) тко у разлике срамоте и грехове пада нагло ли смрћу скоро и ружно мре? — Пјаница! Заради тога пише се да је проклето пјанство.