Ћипико, Иво - Приповетке
Иде, а снатри о нечему нејасноме. А пред њом доље, по уској пучини, гоне се бијели валови, као овце у трку, кад их на со вабе.
Кад га је успавала, изиђе пред кућу да опере робу. Повуче се у хлад, прама дјеци, да су јој на догледу. Радећи снатри, и тако јој вријеме брже пролази.... Давно је већ на шкољу, и увијек овај исти начин живота.
Чини ми се да старица, гледајући у отворену пучину, сада о томе снатри, а трже се кад одоздо угледа старога Андрију гдје к нама иде.
Ћипико, Иво - Пауци
И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље
И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме... Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук
Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу ... Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.