Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
по земљи благо и свако имање од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа и спахије своју ирају муче сваким послом и великим данком их море, и
Како што ми детињу грађу ногама растурамо и газимо, тако и они та велика здања својим умљем пљују и собарају, ниподашто то држе, за један подсмех исто. Деца плачу за размет своје справе а ми им се смијемо.