Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Александар забаци капу на потиљак и застаде. — Слушај... роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи.
Кад сам дао вољно, приђем му и он ми тада прича како су синоћ добили нову „робу“. Хвали се: „Прима квалитет“... „Сортимент“... „Нешто невиђено“. Ви знате... ја по дужности морам да видим јер смо доста оскудни у последње време...