Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МИШУ Нећеш више, мишу, да будеш миш? Досадиле ти мачке, мишоловке, отрови против мишева, досадиле ти змије, сове, мишари и друге грабљивице?
Чувар мишевима храни копце и сове, кофом цубока храни крокодила. Па чему овде служе шапе и кљове? Чему овде служе канџе и крила?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
До девојке седела је друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права сатана.
блага баба с главом накренутом на једну страну, девојка је преко Јуришића посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка, прљавом и мокром џепном
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само што из њега не певају сове. Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још,
година брака, и шест порођаја, те очи више нису гореле као у пустињи, него су биле исплакане и мутне, а као у неке сове, ујутру. Испод црних обрвица, које су биле густе и личиле на црну пијавицу, францески, офарбану.
Да је тишина по попаљеним селима била толика, да се само сове, ноћу, чују. Пуста је Сервија, Ђурђе. Мараме се црне, у нашој Црној Бари, у гробљу не вију, него уз пут, по дрвећу.
Они су се јављали, један другом, као сове, кукавице, вране, свраке, па и као пси кад се људи приближују. Нико није могао прићи, неопажен, кући Исаковича.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру скривеном у арише месечину са воде разагнале, док се сове нису од дана скриле, а на сунце изашле камењарке, док земља ко дете окупано дише, док не навуку оклопе фазани, док се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ па држ' га за кику, Чупај с оне, чупај с' стране ове, Стоји глава кâ у какве сове, Ал' залуду цели ови труди, Пусти детић јогунасте ћуди.
Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо! Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве!
једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би је бумбар облетио, Би се богме доста промучио.
Већ данак умре, славља за њ уздише; О ноћи, дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде наказе од главе.
103. Веће врата зашкрипише У рђавни у шаркама... Шта л' му очи сад видише? — Празну избу, у њој тама, Две-три сове тамо горе Излетеше на прозоре. 104.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КУЋА Крсте се зраци изнад чиније: светлост и тама мукло крваре на љутој стопи црне линије, куд сове ноћу дрежде, глуваре.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп, од мечке сало, од жабе батак ил неке сове реп?“ А Јоца шмрца и чело пипа па гунђа: „То ти је грипа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Боме ладно, господине. У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини. Стражар рече: »На твоју се главу свршило, рђо главата!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши осамљена путника: — Чекај само, сад ћу да те зграбим!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
који су под заптом и освем тога путником калуђером и боравцем по вароша уједно с људма, и негде самцем ка јејине, сове ли рећи!