Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде. Спаљени леже Ђурђеви ступови, сведоци негда божје љубави, а сад сведоци божија гњева, у гаришту им грех се огрева.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад су сви мостови били спаљени, питао сам се: што си тиме постигао? Усамио си се, оголио до кости, створио око себе појас пустоши.