Употреба речи спава у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну. Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине!

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. Месечина као дан.

“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: „Шта је, Грлице?

После тога је опет затворила трепавице и изгледаше као да спава... Ја и Алекса гледасмо је забринуто. У целом говору и погледу њезином беше нека необична тишина, нешто што је налик

А ти, брате, ако ти се спава, спавај! Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о

Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о много којечему да премишљам... Али... — Јест, брате, тако је!

Али код мога побратима беше, како женидба, тако и живот буран и необичан... Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека. — Приповедај, Миладине.

Шта је радио? То нико није знао... Тако једанпут, кад је пијан из Крагујевца кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у свлачењу, некако, испадне му из недара једна златна гривна и пар златних минђуша.

А, овамо су једна крв и једно млеко!... У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава. Шта чека он?...

Кажи му да је кућа Николе Белића изгорела, па сад нема где старац да спава, млађи ће лако наћи преноћишта, ал’ куда ћемо са старцем?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ако ли ко хоће да до подне спава, а до поноћи којекакве бездјелице и бешчинија да твори, он нека зна да се је на срамоту својих благородних родитеља

ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно.

” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне. Скочи пас на њу, шчепа је за гркљан, и учини конац пријатељству. Наравоученије Кад год ко с лукавим и злим

Наравоученије Лукав човек све о лукавству мисли; ваља се с њим добро узети на памет; он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год страну окрене,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком зиме мезимче међу мртвима његов плач не

дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни

Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз

на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини -

при сјају звезда које сам пали Јерусалим да зида, народе да буди, труљевину гори, мекиње меси, међ свињама спава.

мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.

Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре. Војска спава на шанку, на поду, по столовима, пред црквом, у ходу, лежући у блато и у воду. Са пекарнице откинута фирма.

А мени се спава! Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава! У села нам ујахују војници, пале сена,

А мени се спава! Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава! У села нам ујахују војници, пале сена, хватају гуске и патке, на друмове изгоне стада оваца и крава!

У села нам ујахују војници, пале сена, хватају гуске и патке, на друмове изгоне стада оваца и крава! А мени се спава!

А мени се спава! Неко, не видим ко, позива ме у борбу за слободу, тражи победу истине и правде, победу устава, закона и права!

А мени се спава! Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег! На сто се спушта, као на дно, моја глава! Мени се спава, угасите,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој побра куне се: „Тврда је вера, не бој се ништа за тебе” итд. — У тој се ноћи не спава. Како зору опазише, сва се она спрема, да ја ђоја не видим, разиђе.

” 10. јануара око 10 сати одем с г. Фрушићем опет фиршту Харденбергу. Млађи нам кажу: сад спава, но мало после дођите. (Међутим, одемо ми лорду англијскому).

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.

Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да спава. Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом.

Често се попне горе на доксат, види. Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.

Кад момак принесе ракију, упита га Тиосав. — А камо ти, море, газда? — Спава. — Зар до ова доба? — Није сву ноћ заспао. — А што, да није слаб?

Било је већ превалило по ноћи. Учитељ Никола уморан, спава увелико. Док стаде лупа на вратима школским. Лупа — рекао би, сад ће врата иставити.

Обично његово одело, које већ носи и дан и ноћ код куће; јер, као што знамо, он се влада по оном: »У чем ходи у том и спава.« Попу се у један мах учини да то на прагу не стоји Вуја, већ нека авет, утвара! Страхота! — Шта је то, несрећниче?

— Е, хајде да се спава! — рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље. Попо страшно заврте главом на Вују, па пође без »лаку ноћ« да спава.

— рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље. Попо страшно заврте главом на Вују, па пође без »лаку ноћ« да спава. За њим оде полако и Вуја. Домаћица их допрати с лучем до чардака, па се врати. — Је ли устао поп?

Брзо устаде, попипа се по леђима и онако бунован прогунђа: — Ух, ала сам жестоко љоснуо! И леже опет у кревет да спава.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.

Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало...

А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан.

Заспао је... А један човек иђаше за стопама коњским... Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: — Тешко теби, мој Лазаре!... Ти у шуму од хајдука бежиш!...

Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде. Али ђаво не спава! Може то њима и доћи у памет.

Остало полега да се одмара... Чудно заиста! Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава. Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

у даљини чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће спава над таласом. Опет једно вече...

И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава... А кô сабласт чудна, Међ гробљем и селом још кривуда стаза, Сва бела и гола, кратка, вечно будна.

Мир. Свуда је подне. РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне.

Мир. Свуда је подне. РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне. Пева птић из житâ и косач из травâ, А ништа да прене трепавице плачне.

Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро

Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са

Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава... А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече!

И док све спава, он је ухватио за бело грло, зарио јој дубоко зубе у њ, дубоко, да је ударила крв, и она се почела кидати у страсти,

И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! И тако полако претурисмо десет сати. — Спава ли ти се, дијете? — Богами ми се спава, мамо. Купао сам се! — Па хајде да лежемо! Легосмо.

И тако полако претурисмо десет сати. — Спава ли ти се, дијете? — Богами ми се спава, мамо. Купао сам се! — Па хајде да лежемо! Легосмо. — Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу.

Него не да он да моја мати води рачуна о његову доласку, па не зна од зла како ће да почне. Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино.

Не знам ја шта је то. Кад он после уђе, ја почех хркати, и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја.

О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види! Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам...

Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу. И наместише Аноци да спава. Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила! Што никад није било, то она сад осети самоћу!

— Пробудих се раније, па кад не могох заспати, а ја викнух дијете да хвата — Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.

Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном. Већ се заблиста од истока. Стадоше још двоја кола пред попову кућу.

Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара — још спава! Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.

Иконија с црвеним очима утаче се: — Спава још дијете! То бјеше препона. Ко може стегнути срце, па сада пробуди дијете?

Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу. Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава. Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету. Метну дјетету руку на чело: — Маро сине, устани!

Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.

држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после ручка.

или немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.

А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мáмом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.

поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све село, па и сам Нића боктер, спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамноплавога неба, и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена

Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду. И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше, и брзо огради око

Још неко време седе и чешљају перје. Баба по неки пут зевне, затвори очи, па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну, а патрљице на другу гомилу. А девојке и младе комшинице шапућу.

Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе. Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира, колико му брига допушта, дремуца помало.

— А ди га држи? — пита домаћин. — Па ваљ’да је у џепу? — шапће опет Спира. — ’Ајд’ да видим! Ал’ најпре да видим спава ли? Настаде опет тишина. Ослушкују обојица, окренути поп-Ћириној соби. — Оче Ћиро — викну мало јаче домаћин с врата.

Опет никаква одговора. Тишина. Из собе се чује само снажно хркање, помешано с неким звиждањем. — Дабоме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шâле. — А, а!

Замотај к’о што је и било. Домаћин узе појас, остави га на своје место, и врати се натраг. — И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин! — Спава тај к’о заклан.

— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин! — Спава тај к’о заклан. Да смо какви рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два здрава зуба, — тај ти се не

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу. Јер око гробља и у вароши није имао где да спава.

Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав. Од тада још лењи. Само лежи и спава. Више мртав него жив. Наза лута, проси, донесе му а он ни да се окрене на њу, а камо ли осмехне, проговори.

Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено.

што му их нуди и као стрепећи да му не навуку те хаљине, још слободније би се раскречивао, распростирао да лежи, спава, не гледа у Назу. Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође.

превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он спава и довлачи та своја пустињска одела. — Жене давав, Таја бута! — гунђао би он стењући и навлачећи на себе та одела.

Али ипак Вејка се није надала да ће Таја толико њу, Вејку, да омрзне и отера је, да јој не дâ да спава у његовој соби. Једног дана просили су...

Док је био дечко нико за њ није знао ни да постоји. Слушао тамо слуге газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је преостајало и тако он живео.

Обично иде у оне механе по чијим шталама спава. И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке. — На, бре... на, сељо... Узми, једи...

И тако од једне до друге куће, напије се. Али тад не иде као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа

је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она сама спава; да је можда која од тих жељака баш сада, док је она овде, испустила расковник, а ње нема тамо да види, узме га од

Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Али, каквог је владања? — То је баш што је најгоре. Лупм и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава. Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло?

Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.

Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен. — Па шта, зар фрајла-Милева још спава? — Знате, читала је ноћас много.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

на ону дебелу, знојаву жентурину у фесу, што је после недељу дана ушла у моју постељу да види ,,шта ради и да ли спава њено пиле''. јао мени све ми те црне и прљаве слике излазе на очи.

Африка

Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина.

То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом.

Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава. Сасвим уз мене, урођеници, један човек и две жене, да би ме очарали, ословљавају се између себе на француском са:

То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.

Једино у спаваћој соби већ спава Јоркова „мус“, црнкиња с којом се венчао по урођеничким обичајима. Како такве жене овде служе само у једну сврху, и

Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао. Понеки је већ разастро поњавицу крај огња и спремио се да спава.

Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима. Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући

Ствар је у овоме: Меј је навикао себе да спава увек са јастучетом; то је његов начин да буде Европејац. Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом.

покојнице. И још ми доноси три гривне, остале од ко зна какве Између колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу.

За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава. Ја сликам уплашену девојку, коња и степенице краљевих соба у позадини.

У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова). Изгледа да је порука Н–ова дејствовала исувише јако на њега.

И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н. свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази са коња, не спава, не једе, и не тражи воду.

Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све. Није се тужио. И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену.

да нема шта више да гледа, то вече, у том друштву и да ће најбоље бити да се он извуче, тихо, неприметно, и оде да спава. Домаћин и домаћица, међутим, почеше тад и његово име да вичу! У игри, кажу, сви треба да будемо једнаки.

је његова жена, заиста, прогледала њиховог сапутника и да треба затворити врата, на соби, где ноћас та мала собарица спава. Капетан је слика и прилика заводника жена.

Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа. Божич са њом не спава. Он спава код домаћина, а сутра ће, већ у зору, са ветеринаром, ергелу да прегледа. Она је ноћас сама.

Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа. Божич са њом не спава. Он спава код домаћина, а сутра ће, већ у зору, са ветеринаром, ергелу да прегледа. Она је ноћас сама.

Она дакле нема сна. Њој звоне звонца. А сутра има да урани, пре осталог света, онда, кад свако дете спава. А крај све белине груди и пуначких образа и ногу, имала је, очигледно, слабе руке девојчица.

Госпожа Божич му се била понудила, али он није хтео да се пење на спрат, где та жена спава, и да се шуња, као швалер, до њених врата, док све у кући спава. То није био страх од мужа.

али он није хтео да се пење на спрат, где та жена спава, и да се шуња, као швалер, до њених врата, док све у кући спава. То није био страх од мужа. Него гађење од улоге коју, као удовац, код жена, игра.

Иако се био чврсто решио да не иде на спрат, до првих врата, лево, где госпожа Евдокија спава, Исаковичу се, то вече, та бестидна, луда, страсна, а лепа жена, дуго привиђала.

Божич је смештен у собу крај одаје домаћице и домаћина. Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама. Тако га је жељно чекала.

А кад је повукао руку, са руке Исаковича, руку, која је била јако маљава, извини, се Павлу, што одлази да спава, да легне. Њега, каже, сутра, чека страшан дан.

Теодосије - ЖИТИЈА

Христову говараше синовима његовим који су ту стојали и свему народу: — Не плачите и не галамите, краљ није умро него спава, и душа његова је у њему! И буђаше овога као иза сна, говорећи: — Устани, господине мој, реци ми!

света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.

и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство.

У њој жене и људи проводе највећи део дана. У собама су увек „миндерлуци“; али се спава на душецима простртим по поду. Нема пећи; уместо ње се служе „мангалом“. Чистоћа је беспрекорна.

И он је махом прљав и у нереду. Лети се спава на њему; зими служи само за успрему. У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је најпотребније посуђе.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце. Она мала још је млатарала ногом по

Моја собица на тавану пуна је њених слика. Мерилин спава! Мерилин седи тако да јој се види све! Мерилин на плажи! Мерилин с уснама намештеним за пољубац! Мерилин...

Видели сте негде нашег драгог Емилијана? Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава!

Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава! - рекла је Рашида загрцнувши се.

Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава! - рекла је Рашида загрцнувши се. - Мали дечаци спавају врло дуго. - Не Емилијан! Он спава највише један сат.

- Убеђена сам да спава! - рекла је Рашида загрцнувши се. - Мали дечаци спавају врло дуго. - Не Емилијан! Он спава највише један сат.

Једноставно је увукла главу у оклоп и направила се да спава. Коначно је и Рашиди досадило, па је извела један од својих жабљих скокова, и отпливала низ реку.

- преврнуо сам корњачу на леђа, а она је загребала ногама по ваздуху. Затим их је увукла под оклоп и направила се да спава. То је био њен уобичајени трик.

Затим је Весна ушла и пробудила ме рекавши да на моме месту она не би могла да спава. На моме месту, уосталом, други би редовно радили нешто друго.

Го и бос он је носио млеко, а она држава пре рата била је грозна... Почех да мислим о Рашиди и о томе како спава у чопору дечурлије. Било је исувише касно да се покуша било шта. Могао сам мирно да се препустим очевом говорењу.

Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна? Можда спава? Било ми је чудно да Рашида може да спава док ја чекам и чинило ми се налик на издају.

Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна? Можда спава? Било ми је чудно да Рашида може да спава док ја чекам и чинило ми се налик на издају. Поквасих кошуљу и ставих је преко груди и стомака.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча покаже пут куд треба ићи, пружи се у кола па заспи. Тако исто и Кречар. Само господар Софра не спава, но запалио је велику стиву лулу па пуши, око баца пред пут, — један мора бити будан и на све мотрити.

Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу. Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби. То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава. Кас копита, шкрипу точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који

Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку. И нехотице, мада то нису тражили, наилазили су и на жене.

Био је наредио да се за њих троје постави у соби, изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у госте.

Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве. Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера

Овамо не може ући, као ни његов слуга, матори Ананије, који му спава увек на прагу. Брат му је далеко и, као тај муж, далеко је и њен очух, ћосави Христодуло, који му још увек дугује за

шкрипом ђерма и риком око валова, као ни тада кад јој слушкиње завириваху кроз тихо одшкринута врата и, видевши је да спава, на прстима прилажаху њеном сандуку са новим хаљинама, које је последњих дана удешавала и шила.

Смириће се и цело село. После толиких непроспаваних ноћи, моћи ће опет да спава. Исправи се зато и, у пуној ноћи; опали по коцу, колико је год могао.

Сва му је брига била у томе да нађе неког ко ће да га замени док спава. Чизме му беху од воде и блата изгубиле сваку боју и висиле су му под коленима.

Оставише га оваквог, у гуњу и кожуху, без новаца, без хране, као неко страшило на снегу. Није могао да спава од грактања врана. Коњи су му цркавали од зиме. И шта још?

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у

у Пљевској долини верују да ако трудница обично спава на десној страни, родиће мушко, а ако на левој, онда женско дете.

⁷⁵ За њу не ваља ни да спава напољу кад је пун месец, јер може „месечина да â фате“, односно да роди месечара.⁷⁶ Кретање труднице није ограничено

Бременита жена не сме да слуша кад крчи марвинче приликом клања, јер ће јој дете, кад порасте, хркати кад спава. Веома је распрострањено веровање да трудница не сме да вади зубе јер јој дете може умрети, односно (блажа варијанта)

од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке, маказа — који се стављају у постељу где дете спава. Некада се нож забоде у врата јер се сматра да ће се онда вештица уплашити и неће смети да удари на дете.

који се тренутно налазе у посебном стању, као на пример: рањени, болесни, затим трудница, породиља, млада, човек који спава итд.¹⁷³ (Најбезбеднији су, пак, они људи којима се не завиди: маљави, ружни, ћелави, стари итд.

³³ Ако дете не спава добро, ако се често буди, плаче и немирно је, то је онда знак да му није добро и да је вероватно уречено.

Ако се дете у сну трза и немирно спава, онда се мајка свуче и гола пређе преко колевке три пута да се дете не би у сну плашило.

Вила му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми напредује, треће биље да ми добро спава. Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.

„Кад дијете спава, па се у сну посмејкује, веле: ... крај њега стоји анђео и шали се с њим. У тој шали кад му рекне: ’умријеће ти отац’,

⁷⁸ Док не наврши годину дана, сматра се да не ваља да дете спава између оца и мајке, али у Метохији не знају објашњење ове забране.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да

ЗА ПЕПЕЉУГУ Тражим помиловање за лепоту која под коритом спава док се маћехина кћи у златном руху двором шепури, за пепељугу, за пепео сури који по њој пада док краљевић кћери

пасторку која у запећку стоји док су охолих маћехиних кћери пуне твоје дворане и перивоји; за лепоту која под коритом спава у ланцима нехаја и презира, за њене у врту заметнуте стопе, за пасторку коју не изводе пред краљевског просца да је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

мирисао је на »герлен« једне младе даме; предња страна — на труле даске једног сплава на Ади Циганлији, када се спава потрбушке.

Откуд ја овде? Је ли она жена што спава — она иста девојка због које сам одевен скакао са железничког моста у реку? Колико ми још остаје да живим?

Први пут у животу не сметају му изгризени нокти нервозне ученице. Савршена је док спава попут детета, лежећи потрбушке покрај њега, пуна поверења, мада га је тек срела. Девојка се окреће у сну.

Цео град стао је на страну његове жене. Не праштају му то што спава са лепотицом, док они и даље морају да обављају брачне дужности. Завиде му и плаше га се.

— казала су деца. Оставите маму на миру! — рекао је. Онда сте ручали. Онда је он зевнуо и отишао да спава, а деца у биоскоп. Онда си поспремила сто, опрала тањире, таву, шерпу, обрисала мрве...

Матавуљ, Симо - УСКОК

— А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава? — Знамо, чоче, и без тебе то — рече најстарији. Али младићак запита: — А шта ради, стрико?

— Па шта ћеш боље! — поврну Крцун зијехајући. Па, погледав оне што спаваху, додаде: — Ху, како спава ова дјечурлија! — Тако смо и ми до малоприје! — рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу!

крв и прикупив сву снагу савлада слабост, те запита сасвијем мирно, најобичнијем својим гласом: — Теби се, тајко, не спава? — Не — одврати кнез. — Не спава ми се због Јанка!

— Не — одврати кнез. — Не спава ми се због Јанка! Причека, али кад не би никаква одзива на то, запита је: — Шта се теби чини, Милице, шта је Јанку!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу. Ништа посебно, обичан бели кунић, и једина му је одлика што је Мишин.

труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не спава (Глас из дјетињства) сећање на оне дане невеселе и нагњиле, кад на старим стаблима набубре тешке слузаве гљиве

Каткад се варница укреше из самог тачног описа: Поред њега, онако на сједећке, спава Савица с гранчицом у руци. Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па

Милићевић, Вук - Беспуће

То једнолично лупетање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава. Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена

Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на

гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.

кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном. Дани су му. били исто тако пусти и безбојни.

Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозоре и оде да спава. Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног најстаријег, онога што и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела, Вода те однела Па — мени

Спавô јесам, али не знам како, Да л' се јесам, да л' се несам макô, Да ли мало, да ли спава дуго, Но да вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај

“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га

види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!

Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.

Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих заспали, Гојко дуго на злато мислио, Ма га најзад санак оборио. Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари.

Ох очи, уста, груди беле, Што ћу без вас јадан? Још не иди, још је рано, Још зорица спава, Јоште сунце огрејано Крај зорице чмава, Јоште роса, још не пада, Ао моји јада!

— Ма што јој је те се не одзивље?“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим.

Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго? Спавај, спавај, чедо моје!“ Те с' постеље вата своје. XXИ Мати заспа.

XXИВ Она стиже, па с' окрену, Тамо, тамо, ох назада, Својој мајци јадној глену, Која можда спава сада? Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће,

XXИ Већ поноћи, свуда тавно, Тио свуда, све почива, И он заспа већ одавно. Спава јунак, 'вако снива: Е у росној лежи трави Украј оне реке тије, Све око њег' кô на јави, И опета све друкчије: Ни

Но већ ето јадна клону Па на земљу ћерци тону. XXВИИИ И над њоме ниче трава И то цвеће умиљато, Она сама тамо спава — Али де је њено злато?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Касна је ноћ и мени се не спава. У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли

Одгунђа стриц како баш ни „мјесечари“ нијесу богзна колико паметнији од пијанаца па се брзо некуд изгуби. (— Оде да спава — примијети Петрак.

Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава. Мунижаба уврће брк и мученички пуше: — Дедер, Ђурајица, окини већ једном, теби та работа иде од руке.

Изуо само ципеле, легао на креветац, окренуо се зиду и, скупљен као дјечак на свом лежају, чини се да само спава и да ништа не прати и не чује. од онога што се ради у соби.

Мећу њима и десетар Илија, дурашна својеглава момчина, коме се, као за инат, баш сад не спава, иако се посљедњи пут одмарао враг и сам зна кад.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да је бар онај који је стварао свет, него Хасанага који воли овчетину, Хасанага који звижди кад спава! ЈУСУФ: Смири се, госпо. Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”?

Шта сте толико до ово доба, дина ти? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Уморан сам, спава ми се, и казаћу вам укратко. Ти се, Хасанагинице, удајеш за кадију из Имотског. Свадба ће бити за недељу дана.

А где су јело и пиће, па мешење, па кување, па набавке, па колко сватова, па где ће ко да спава, па хаљине за невесту... Треба о свему мислити! Лепо да се распаметиш... Што ли је ово јутрос овако ладно?

Ноћу нема ни мене, ни Хасанаге! Је ли Хасанага Хасанага и кад спава? Је ли Пинторовић Пинторовићева маска? Свако у свом буџаку, свукли смо одела, изули ципеле, дунули у свећу, легли,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Мало ти и онако досађује па још и ово... — Нека, нека — прекида је мати. — Нека спава. Уморила се. Седи, Маријо, одмори се... Седи, дома нема нико да те чека.

Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу

Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. — А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако... Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала...

После вечере скупи око себе девојке, па дођу и младе жене. Отац, као увек, повуче се у собу да рано спава. Само мајка с њима остане, а оне, пошто добро притворе капију, запуше рупе на њој, почну да играју и певају.

Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у Прешеву, па у Билачи, и све ближе и ближе к нама.

Сигурно је у кујни. И оца му није било. Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. Кад уђох, упитах чудећи се: — Шта? Зар сте изишли? — Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му.

— Па да гледам... Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: — Иди ти, иди спавај. — Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. — Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон.

И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ

од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша како ноћ пролази, како јој мати све лакше и осетљивије спава, и чисто као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг

Чула је да он ту децу сâм пере, облачи и заједно с њима спава у том свом дућанчету... Знала је све, и опет је — не да чинила се, већ у истини била равнодушна и подсмевала се,

И дете није хтела да види. Као да га намрзе. Мајка је морала дете да склони испред ње, и тако у кујни с њим да спава. Па и њу, мајку, није трпела. Чак је почела да је грди, натреса јој се.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама спава црвена крвца и крвца плава? О чему сниваш кад се не њијаш?

Пробудите га збору скупљеном! Зар не видите тврд како је сан? Већ трећи дан што спава, трећи дан. Пробудите га! Пробуди л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега,

да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог?

врата светлих снова; у заносу срце трне, руса глава малаксава, на твоје се спушта крило ој, делило, — Самсон спава.

” тако далек збори глас. А чује ли тог поздрава, тог поздрава смртних страва, израиљском роду глава? — Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису

А чује ли тог поздрава, тог поздрава смртних страва, израиљском роду глава? — Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису сишли, ал' делила што

— паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у грлу јој заста врисак: — Је л' то Самсон, што ту спава? Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп?

Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на њој, на њој

А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Али још треба удесити управо у подне да је човек онамо, јер у то доба царица свагда спава и ништа не зна за себе. Онда треба радити што се може брже, па бежи!

Кад уђе у царичину собу, има шта и видети: царица легла на леђа, па спава. Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на колену

устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће

устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда

Жена оде, наоштри нож и донесе га краљу. По што дан прође а ноћ дође, оде свак у своју собу да спава. Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље,

Уљегоше у собу и мишљаху да им је краљица заспала, па рече краљ: — Види је како се најела Грбе, па спава. Пошто мало отпочинуше скочи краљ на ноге па у кухињу и донесе све месо, метну пред њих и почеше јести.

— Какву краљицу, ено краљице гдје спава! — рече му отац. Затим поново почеше јести и разговарати се. Опет мали рече: — Није право да ми нашу краљицу једемо.

Отац му се окрену па му удари шамар и рече: — Што толико дробељаш, та видиш где краљица спава. — Устаните па видите шта је, — рече мали...

то чују змајеви, онда онај који је био вешт у крадењу оде у двор змаја седмоглава и затече га ди на крилу цареве кћери спава, а она га поиште.

“ Рече им да ће ту ноћити, и док он спава да га чувају. Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера.

Послије вечере метну један пањић под главу а марамом покри главу, и леже да спава. Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Што је добро, то се не чини; што је зло, то се прима. Што ће ви оно по соби? (Показује кревете.) ЉУБА: Ту се спава. СТАНИЈА: Не можеш да спаваш на земљи? ЉУБА: Да ме једу буве. СТАНИЈА: А кад тамо одозго паднеш?

Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је позната моја наклоност, коју к вама осећам.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Сирота, кад је била синоћ код нас, ваљда је мало јаче повукла. Нађем је на Глишином кревету гди спава, те је одвучем кући да је не лупа Срета; али како је овај био наквашен, а она убрађена, знам да су се лепо гледали.

(Он напред, Стеван и Персида радосни за њим.) ПОЗОРИЈЕ 6. (Соба код Срете.) СУЛТАНА (у постељи спава) СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре под

СТЕВАН: Сирота, била је синоћ код милостиве госпође, пак ваљда је мало више повукла. Тек ја је нађем пред шталом гди спава, пак је одвучем кући да је не псујеш. Али, видиш, она ти се јако уфитиљила. СУЛТАНА: Орјатине, ти си мени то ућинио.

СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе. Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу. Чекај мало, научићу ја тебе памети.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

професионални шетач какав сам ја, мува се прилично по вароши, а та мала је непрестано била напољу: често сам се питао спава ли уопште то дете код своје куће?

Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам!

раскрсницу код Лондона и како срећно проразе кроз забрањена светла, потрчавају кроз ваш живот, док вам ваш рођени муж спава испод растворених новина преко лица, а ви не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним изласком

Маман наставља: — Даље: седи пре подне код „Три грозда“, после подне спава, и то у панталонама које су му увек изгужване.

Чак и Мишелино! Ужас један! Ма нисам се још честито ни повратила од шока кад имам шта да видим: Миша спава у кревету као беба од шест месеци. Права љубавна сеанса!

Најзад прави мушкарац! Умало ми јуче није рикнула Еустахијева труба. Спава ми код ногу, јер, као што знаш, у нашој кући нема довољно места за нормалне кревете, као код осталог света.

Понаша се сумњиво. — С ким то тамо спаваш? — пита друштво Ацу Кеца, на пример, а он пун себе одговара да спава „са једном мачком“!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Пасторала: стока, паства. Шуми Црква дрвенаста. ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ Можда спава по борама Златибора и Повлена реченица са звоником.

Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири. Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту. Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо.

Вријеме је лову, ваља у честу, а Мачак спава у шеснаесту. Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо.

Од њега већег лукавца нема, у свакој ријечи замку ти спрема. Пуна је варки његова глава, подвале смишља и када спава; ако ли падне у сан дубоко, још увијек шкиљи на једно око.

Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти јутарња роса.

“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?!

Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.“ КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ У шуму тајна стазица води под сводом лишћа у сјени вије. Ко ли то стазом по ноћи ходи?

Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.“ Кад стигли кући, паника права, у соби дивна цурица спава, а кућа мала, сређена, чиста, сија ко роса с ружина листа. Блиста се патос, прозори, зид.

Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.

Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај.

триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава.“ А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви видим, однеће празну торбу!

!“ Стаде и Тоша, напери уши: „Не чујем његов радосни бруј. Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не, хвала. Сасвим је изврсна. Изабела баш чврсто спава. — Немогуће је метнути је у постељу док ја нисам с њом. То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица.

— Ево Сагрере. Сагрера, јеси ли ти? — Ја сам; чекај! — Хоћете ли доћи? Могу вас чекати? — Мир! Сагрера, спава ли Педро? — О, нашла сам пуну кућу дерњаве. Сад слава. Свиђа ли вам се ова месечина, господине?

Ви сте их сувише мазили. Ево ово је мати Пипова. Руковах се са старицом. — Задовољан сам што сам вас видео. Пипо спава? Рекли су ми да сте га ви спасли. — Мајке су за то, господине. И то није први пут. Кад се сетим док су још били мали!

ИИИ У близини сам мола. Осврћем се лагано. Заиста, све што је људско на језеру спава. Нема више ничега човечанског у овоме пределу. Седам у први чамац који се њише на води и гледам. Не одвезујем га.

Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли. Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума. Моја мисао такође више не ради.

Врата су свакако отворена или постоји звонце. Заспати, заспати као у смрти: не, осећати како је добро што се спава. Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку. И његово тело је мач један кажем и дижем очи.

И лепо виде како Балкан спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко

НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом. Мантије се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и ветри, црнило у

тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из страшних снова а снег их је све прекрио ко осмех но снега

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно? Он накрену главу на једну страну. Отворених уста бленуо је у тамну ноћ.

Комора нас још није стигла, нити знамо где је. Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале... Гледам Јанкуља како мљаска једући жив кукуруз.

Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док позадина мирно спава. Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили.

И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава... Слушам дах шуме, оно тихо, тајанствено роморење, које понекад подсећа на шапат, или на неке прикривене, обазриве

Застанем и осетим удар коњске главе о своја леђа. И мој верни друг „Дангубан“ спава идући за мном... Да нисам на овако важном месту, па да скренем са стране пута и мало, само мало да опружим тело, доста

Ето га и Александар. Затражи једну цигарету, па ми се онда жали како ништа не види, толико му се спава... Пође, и тек заустави коња. — Чу ли како ме онај цуцну! — онда нешто промрмља и продужи. Ево га и последњи релеј.

Чак и онај на стражи код врата, наслонио се уза зид и спава. Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила.

“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава. Наскоро наиђе и Александар, срећан и озарен. — Украдосмо је пешацима.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава... XИX Дође испит. Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.

— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... XXИИИ Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Јелисавета, у улози старога грофа, спава за столом. Прилази јој Софија, као Амалија. Василије игра улогу редитеља.) ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини.

Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају. Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају.

Две руке које читају „Борбу“. У тој дрвеној рупи, сличној мртвачком сандуку, где се спава, хлеб и вино и кревет од дасака. Један црвени, раднички јастук. Сиротиња свуд иста.

Ни наша, најновија, уметност, а најмање поезија, не спава, како је често читаоци замишљају, као нека лепотица, у кули од слоноваче.

Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

ГОЛГОТА Мрачно је небо. Месец крвави У поноћноме тиња облаку, Ко тежак уздах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча. После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој

шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.

Напред, грађани, сутра је дан витешке пробе!... Мој механџија је тога дана легао да спава одмах после збора да би сутрадан што пре стигао на одређено место.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава. Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима

Насред собе, ове исте у којој он спава, стоји његова мила мама, сва у белом, као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила

Насред собе, ове исте у којој он спава, стоји његова мила мама, сва у белом, као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила главу па се нешто много, дуго мисли...

ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.

Све иде не може бити боље. Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!... Прошло је десетак дана од свадбе Васине. Баш беше четвртак.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ноћ је увелико. Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести. Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ 28 ВАТРОГАСЦИ ПОСЛЕ ПОЖАРА 30 ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО 32 ЧУДНОВАТ ДАН 34 КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ 39 КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ 42 ПОНОЋ 46 ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ

КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА 113 ИНСЕКТИ 114 ПУЖ 115 ШВРЋА 117 ФЕНЕК 118 МОНОЛОГ СТОНОГЕ 121 БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ 123 ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ 127 ОРАО И ЗМИЈА 128 ПСИ И ПРОГРЕС 130 СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА 132 КРАВЉА ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА

Кратко је трајало. Али у том часу Свет је био добар, и био је леп. КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца што као луч гори?

Онда је дошао месец, однекуд — из иностранства Да види чувеног поглавицу док спава. Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ...

Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ... Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише!

Са подвинутом руком он, моћник, кротко спава; Зора, напукла наранџа, скоро ће да заруди. У опојној месечини не миче се ни трава Великог поглавицу да не разбуди.

савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила. Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу.

Кад је поноћ Месечева помоћ Не само да је згодна Већ и неопходна. Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану.

Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану.

Пун деце, интернат спава: кућа Дише на прозоре као на плућа. Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану.

Спава Микица челом нагоре, Спава Стева челом настрану. Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану. Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа.

Слике великих људи мрви малом вилицом, Мучи се с латиницом, бори се с ћирилицом. Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у кланцу веје.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ал̓ авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба; Дубоким санком прошлост ова спава, И поређани стоје гроб до гроба.

Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...

И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи. — Исток се ведри, звезде гасе... Зора.

''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''. И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене груде.

— Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава... ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше.

Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава. И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина

'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и дубоком... КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ!

ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном!

Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога... Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а

ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш!

Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара. МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН. ДИГНИ СЕ КНЕЗ ЈАНКО И КНЕЗ РОГАН ДА ВИДЕ КО ЈЕ, КАД ОНАМО АЛ' ВУК МАНДУШИЋ ГОВОРИ КАО НА ЈАВИ.

Чује да свак спава у колибе. Тада она вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом

Ко те није чуо ђе говориш, онај не зна што у тебе спава. ИГУМАН СТЕФАН Хоћу, браћо, то сам и дошао. Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп

СЕРДАР ВУКОТА А мислиш ли, сердаре његушки, да би био овакви с очима? Пјесна добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А? — Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. Он већ не би могао да издржи. Ципелом или чибуком бацио би се за њом: — Ајд’, бар и тебе да не гледам!

А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде.

Па онда исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово

Мирније спава. У јутру је свежија. На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире.

Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче

сан и, с врелим прстима руке, осећала је како ноћ све јача, тамнија и усамљенија бива, како мати иза ње увелико већ спава.

Софка их је напослетку оставила и повукла се да спава. Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра, пошто ће јој мати бити

И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.

је легла овамо доле, у великој соби, са Магдом, пошто тада, да не би Софка била сама, морала је и Магда у тој соби да спава. После, ко зна шта је било. Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко.

После, ко зна шта је било. Она није могла знати, није слутила, те да онда буде на опрези, да не спава дубоко. Већ је била сасвим помирена са том продајом куће, а и зарадована што се једном и овако свршило, да, макар и

тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена — скочи. — Тако ли је то?

Чисто јој дође да и одавде бежи. У том уђе Магда, шушкајући полако, мислећи да Софка увелико спава. И Софка, само да јој није било сада тако тешко, оћутала би, начинила би се да спава, али није могла, већ јој се јави:

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

„Ал’ ја сам ипак задовољна, када У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је урезан лик.

Драгани својој, уз певање тица, Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.

Све је сад друго. Моја драга спава, Као скелет бели прекрштених руку, У покрову вечном мртвог заборава, Мирно, под плочом коју бурно туку Пролетњи

Јер се све свршава Постељом простом, вечитом и ледном, Где се без бола и без среће спава. А с тим се треба помирити једном.

гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија. РОНДО Ко нам старе ране још може да вида?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Бриге им за то! Наузнак се слађе спава и боље одмара. А бјеху ли бар сигурни на томе мјесту? Тратина бијаше пространа колико два гумна; око ње порасла

„Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара. Овај рече: „Погле, Стане, спава ли; ако спава, нека га, нека се одмори, па ћемо.“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао.

„Хоћете ли сад вечерати?“ запита она. Сердар погледа видара. Овај рече: „Погле, Стане, спава ли; ако спава, нека га, нека се одмори, па ћемо.“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао.

Али поглед му не срете никога, јер Стана одмах изађе. „Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер. „Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!

Видјела је све то цура, јер се ни њој не спаваше, а може бити наслућивала је и узрок очеве бриге. „Ма теби, тата, не спава се?“ поче она. „Богме, дијете, не... Јади га знали, нешто ми се разбио сан... Да ако сад заспем! Дуго је до дана!

“ Тако се сердар шчињао, а цура, управ као навлаш, њему ће: „Богме, тата, ни мени се не спава!“ „Хм!“ рече сердар. „А што? какве су па теби бриге, да не сниш!

“ „А, јунак, јунак!“ опет ће Милић. „Звасмо га Јанко Котаранин. А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!“ И заиста, Јанко не наликоваше на мртваца; његови бијели образи, као да ће се насмијати до мало; његове веђе као да

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило.

Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба.

— Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома. — Одговори се у шали на питање: Одакле си? Кад спава круха не иште. — Одговори отац, кад га ко пред његовим синчићем пита: је ли ти добар?

— Казује се како је једном човек медведа спасао, и за то му је овај био захвалан. Када је једанпут човек легао да спава, медвед је остао да га брани од мува.

Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.

Кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет

Ако тада сагледа своју сенку, врати се одмах натраг у јазбину, и спава још шест недеља; ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да огреје, он се већ упути у шуму, да

Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте. Ноћу дође вук: дрмне крајњега за ногу; овај се промигољи, а он га остави; дрмне другога крај њега, а и

Кад дође на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекирицу у кладу, па легло на леђа те спава: кад духне из себе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи.

у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад

“ ОД НЕСАНИЦЕ (Кад неко не може да спава, онда му се овако трипут баје): Дува ветар! Дува ветар! Дува преко високих гора, преко широких поља, преко великих

Спушти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез’ лако у одају: Крил’ма Јову лада чини, Да он спава у ладини! 11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.

устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде не ће

устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда

донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну ни по што, него он сам остане тако да спава.

” Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом.

Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: „Светли царе, сунце огрејало! пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.

Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли

Копајући и изгрћући земљу, кад ли — засја му се нешто као да му све жраке сунчане у очи синуше, кад ли што је? змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха закуми га да се миче.

” Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити.

соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа.

Али још треба удесити управо у подне да је човек онамо, јер у то доба царица свагда спава и ништа не зна за себе. Онда треба радити што се може брже, па бежи!

Кад уђе у царичину собу, има шта и видети: царица легла на леђа, па спава. Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на кољену

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста! Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер!

А ја ћу још да навратим... (Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре! ЦМИЉА: Докле овај мисли овде да спава? ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша.

(Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре! ЦМИЉА: Докле овај мисли овде да спава? ИКОНИЈА: Боље да спава, него да чапљезга! ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша. Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те!

(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином.

(Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас! Не спава се мирно близу крви! Ајде сад опет облачи капут!

(Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува! Да сте ме барем распели, да знам ко сам!...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму...

Али, камо је? Где је? МАРИЈА Сигурно није још устала. Шта ћу? Знаш, ти си је тако размазио па и од тебе дуже спава. ЈОВЧА Ако, ако. Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако...

Је ли чула да сам дошао? МАРИЈА Није. Нисам хтела да је будим. ЈОВЧА Ако, ако... Добро, што је ниси будила. Нека спава, нека се одмара. Ама, да није она боловала, била болесна, а ти ме сад лажеш, кријеш?

си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш! Ех, кад бих ја био њен, на твом месту!

ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч.

АРСА А где је она? Ту ли је? (Гледа у брата питајући.) СТОЈНА Ту је, доле, код мене, спава, одмара се. ТОМА (утишава брата). Нека то сада, после. СТОЈНА А, није газда! Ништа лошо са том Циганком не чини.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Моле се богу за нас. Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је најполезније и најпоребније, [х]оћеш да други за те ради.

А потом сам познао да се нигде на свету лепше не спава: спавајући чини ти се да си на небу и да ту пријатнејшу некакву и чудну музику слушаш.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо! Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... — Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске?

Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... — Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне.

раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава. — Та-ако!!

— нареди гвардијан. — А ди је Букар? — пита Тетка. — Јади га знали! Како се синоћ опија, зар још спава — одговори њеки. — Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три.

Бакоња се учини као да спава, али га вра пробуди и запиткује за ово за оно што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити

Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим! Шта сам му ја крив? Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, што су му ноге отечене.

XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ Љето је. Зора је. Бакоња спава у предњој стричевој соби као и увијек. Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у себе одроњава.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање.

Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава. Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се.

Да бар увек има и овакву, топлу собу. Спава по оборима, са свињама и слугама, подмићује механџије, лопове, скелеџије, ћумурџије, капетане... Замилкује слугама.

Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене.

Ђорђе потврђује самом себи да је он, Вукашин, лопов и разбојник. Отац не спава и брине како да спасе свој политички углед који му је син нарушио. Чему цео тај мали пакао који је он створио?...

— Од подне му није Добро. Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их.

Није јој замерао што пуним сном спава; он је рођењем осуђен на муку, а она живи на његовом хлебу само као сведок. Прсти су благо облетали око чврстог зрна

вилама му боде срце, џигерицу. Ђорђе се покри чергом да више не гледа мрак, да не чује ветар. Она спава. Спава? Извукао се испод черге и налактио на јастук, наднесен над Симком. Ништа не брине, па спава.

вилама му боде срце, џигерицу. Ђорђе се покри чергом да више не гледа мрак, да не чује ветар. Она спава. Спава? Извукао се испод черге и налактио на јастук, наднесен над Симком. Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ.

Она спава. Спава? Извукао се испод черге и налактио на јастук, наднесен над Симком. Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ. Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума. Права чума! Не дише, већ издимује.

Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће. А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче.

А законе адвокати измишљају и мењају. Шта му помаже правда? Нема правде без признаница. Симка спава. Спава, јаловица. Тако би је слатко забио у земљу!... Он, лудак, безмозговић, није ни тражио признанице.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од запрепашћења, од чуда, девојчица врисну, а једно од оних малених бића стави прст на уста. — Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна! — Мислиш?

— Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна! — Мислиш? — унесе јој се у лице лутка с очима њене сестре.

Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава. Смешно се истежући, мачка је лизала реп, а сунчане мрле шарале собу. Сат откуца осам, па пола девет.

— Ту се најлепше плива! — рекли су једни. — се најлепше спава! — одговорили су други. — Ту се најлепше јаши на таласима!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

плава празнина и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи,

Види како се Петар сагиње, нагло. Онда, као крадом, гледа ка Стојану а Стојан спава. Петар се опет сагиње, нешто сакупља и брзо, криомице, ставља у бисаге.

Није било одговора. Чекао га је, опет ништа. Онда је Рига од Фере, лецнут, одлучио да ипак спава. Али, док је тонуо у сан, постало му је јасно да га то Велестинац ипак опомиње, ћутањем, и однекуд је знао да оне

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава! Ј.

Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог

“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава. Чедо с' буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без

Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт, ноћи чаробна!

Ноћи! Не тони скоро у морске струје; Ја љубим Под твојим окриљем благим; Злато ми спава на руци, Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт, ноћи чаробна!

Но касно, кад се мјесец јави, И прелије срмом врх модријех крша; Тамо гдје у грму прољеће лепрша, И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!

Ј. Дучић ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ (1-7) 7 С робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута.

окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава. По косама мојим попануло иње... А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је.

А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава... А к'о сабласт чудна Међ' гробљем и селом још кривуда стаза, Бијела и гола, кратка, вечно будна... Ј.

Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању. Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава.

Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.

А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом

Попа, Васко - КОРА

прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце спава СТОЛИЦА Умор лутајућих брегова Дао је облик свој Телу њеном сањивом Вечно је на ногама Како би се радо Сјурила низ

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Поћи ћу - тако сам одлучио - право у Кротон. Ево ме већ овде. Пала је ноћ. Цела варош спава дубоким сном праведника, јер је њен васпитач Питагора, својим личним примером моралне чистоте и телесне умерености,

Ловорике Наполеонових армија су давно свенуле, но зато свет може мирно да живи и безбрижно да спава. Шећкам се по вароши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

За то време ја сам крадомице погледао да се уверим: спава ли човек наслоњен на женино раме или се претвара. Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је

у току последњих речи које [су] се на њега односиле, за мене није било никакве сумње да се он само претварао да спава, јер сам и раније био опазио како је, с времена на време, крајичком једнога ока, контролисао стоје ли његове торбе од

пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену

А, шта знам, можда и нема разлога да сумња, можда је и она као и он ружна, незграпна, само једе и спава, тешка нека жена као вагон.

У том тренутку угледах је окренуте главе према коп манданту, свакако да се увери спава ли оно страшило или је будно. А тада (и тај тренутак немогуће је заборавити док траје овај варљиви живот) сељанка се

Тамо до стуба, један човек што не спава сазнао је прексиноћ о смрти своје жене. А мрак и ноћ увеличавају несрећу и чине је црњом, страшнијом.

И док се капетан Ђорић напреже да поврати власт над мислима, павиљон увелико спава, дише: — Ххххх... пфф... хххк... пффф... пфф... пфф... хууууј... „Али шта значи оно: све ћу друго лако?

А павиљон увелико спава: — Ххххк... пфф... хххххк... пфф... каха, каха, пффф... хххк... пф... „Али стани, размисли, прибери се, охрабри се,

иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и ударају нечим у слабину и пеку му табане кад год им се чини да ће заспати.

Јесте ли дигли главе? Ово је била само проба. Хтео сам да видим шта ћете, а ви дигли главе. Ко не спава, да видим ко не спава? — Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули.

Ово је била само проба. Хтео сам да видим шта ћете, а ви дигли главе. Ко не спава, да видим ко не спава? — Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули.

Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче слова

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Страшно је бдјети уз бок некога који спава. То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер. Присуство нијемих дубина подсвијести, у којима се

Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети. Замишљао сам како у ноћи лежи поред ње — она спава а он бдије — и у њој незауставиво нешто расте, расте. (А докле ће, мили боже, тако то да расте? и како ће то да сврши?

Лежала је мирно склопљених очију Помислио сам да се можда само претвара да спава. Гледајући је у сну често сам имао осјећај да ме кроз спуштене вјеђе проматра.

Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири. Кад га гледам овако док спава, изгледа ми још млађи, готово дијете. У ошишаној коси повише чела има мали ожиљак, вјероватно још из дјетињства.

Горе доље, горе доље. Гледам Радивоја. Гледам му онај ожиљак у ошишаној коси над челом. Сад опет спава, примирио се. А одавле ће, чим прездрави, поново у полицијске подруме, на даље преслушавање. Хоће ли издржати?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати? Где вам је ћато? — Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.

Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. — Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео.

Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. Стадоше да јој се роје мисли у глави... Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.

Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава. Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену.

После пола часа Мато устаде и зовну га полако. — Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак.

Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање... Али кроз сан опрезно

— Напослетку не браним... А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. — Да ниси што дознао? — Распитивала је јуче полиција за тебе... Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.

Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини. Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...

Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани... Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије

У неко доба ноћи стиже Новица. Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. — Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао.

газдински. Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава. И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму...

Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном... На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће

Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда

једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.

Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом.

Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: — Светли царе, сунце огрејало, пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.

соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Кад дођоше у другу царевину, али крај бијелих дворова лијепа башта, врт, а насред њега солдачка стража, и шта ради? Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је.

Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је. Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу.

Лија оста, а он оде. Кад дође на оно мјесто гдје је стража, али стража спава, и крај ње двије лопате забодене у земљу: једна дрвена, а друга железна.

Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја од сувога злата.

Зове он слугу да с њиме једе, али он неће, те неће. По вечери леже везировић да спава, а слуга се измаче у товаре па стаде мотрити.

Везировић пристаде, те ту заноћише, па пошто вечера, леже да спава, а слуга оста чувајући. Када би око поноћи, замути се језеро, а из језера скочи аждаха па пође пут везировића да га

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.

тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као

лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.

мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док ми срце спава у пределу мрака.

На ивици од обале човек спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве.

Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.

Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.

Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.

У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела. И док лишће изумире с грана, Песма тица и ведрина ствари, Прилази ми сен минулих

Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.

да је да се спава. И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа

Не знаш ни то, да сам све пребол'о, Да си сада прошлост моја сјајна. Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да.

Ћипико, Иво - Приповетке

Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила!

Прво, иза Павлова венчања, лепо и распасано лето, када се спава у комшилуку и по пољима, где кога дан или ноћ затече, навуче Павла и Цвету на шалу.

Илија с другога кревета пази на њих својим већ замагленим очима, а Лазо до њега на клупи слатко спава. — Видиш, — јави се стари, не дижући изгубљених очију с пода и пребацивши са чела још густу косу, — видиш, на први од

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

па постајем помало сујеверан: нећу рећи куд ћу кренути да ме на путу не би сачекао урок док урочица покрај пута спава. Књижевне новине, 15. мај 1997.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ваља обратити пажњу на то да они немо седе, не прозборивши ниједну реч, док девојчица из кревета, за коју они мисле да спава, по изразу лица ишчитава им мисли о томе како треба кућу продати, а у ствари она то из свог доживљаја учитава: „Па

продати, а у ствари она то из свог доживљаја учитава: „Па онда, исто тако је знала, када би они мислили да она увелико спава, за оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово

и дубљих стихова о „мртвој драгој од оних које је Станковићев савременик Владислав Петковић Дис дао у песми Можда спава.

него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава.

На оквирима Сеоба Вук Исакович, дакле, спава. То не може бити случајно најмање из два разлога. Прво, у Дневнику је Црњански сну доделио кључно композиционо место.

што се протеже с краја на крај романа - стално се осећа присуство небеског свода: пук се креће, одмара се, ратује и спава вазда под плавом куполом. Промене на небу наглашено се повезују с променама у души ликова.

захваћен унутарњим покретом: „Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Преплашено дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава. Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи.

Црна ноћи, кад већ снагом Опоравиш наше груди, Ко ти вели: „Мини, мини — Когод спава нек’ се буди!“ Иста звезда, звезда свача — Име јој је тад’ зорњача. Дакле то је једна звезда!

Родио се Христос, али не за рђе Којима се спава, кад је доба рада, Што од срца свога, од Бога им дана, Надри-философски прави накарада.

Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља. Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима

После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô. Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава. Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове књиге отњуд напасти не могу.

ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати? ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Врати ми сличност да усним, док страва Тишти ми чело и ниче на столу. Она је део предела што спава. Помешана с ветром док ћути у сјају исцрпем будућност у свирепом болу што сања крв лета и пакао у рају.

сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и тужне похвале?

Неки ће свемир поново да нас створи. Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори. У камену спава мало сунце што ће нас осветлити. Чујеш ли звездани систем мога крвотока!

од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и зид. Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете!

одсутност мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која спава. Успомено златни праже заборава!

Звонке руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство

Слаби су позвани да постану вође. Дозивај пепео без страха јер нема Пепела већ само пламен који спава У камену мутном што потајно спрема Излазак сунца изнад мртвих глава.

Понор сумња у њих јер их испуњава; Само су слаби изван опасности. У злочин је умешан и онај ко спава. Никога нема да јакима опрости Што сиђоше у тамни вилајет и злато Које се не може узети открише.

ДОДОЛЕ Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом. Па певају: дај нам будућност ко сећање, Свет више иза нас неголи у нама.

ПОРЕКЛО НАДЕ ОСЕЋАЊЕ СВЕТА ПРОШЛОСТ ВАТРЕ Она учи звезде да буду јетке Спава са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли

одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо

Краков, Станислав - КРИЛА

Патроле су крстариле градом, и купиле поспале пијанце. — Да се спава, рече мајор. — Лаку ноћ. Мија је сетно погледао на чутуру која није била празна. Фењер је угашен.

Плешу Велики и Мали медвед. Скакућу Алдебаран и Андромеда. Море је запаљено и блиста. Варош је у тами. Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора.

Глава његовог суседа је у дебелим завојима. Изгледа да не спава, јер су му очи отворене. — Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану? Сусед са увијеном главом ћути непомичан на слами.

— Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану? Сусед са увијеном главом ћути непомичан на слами. — Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене?

Петровић, Растко - АФРИКА

Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина.

То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ четрнаест година. Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом.

Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава. Сасвим уз мене, урођеници, један човек и две жене, да би ме очарали, ословљавају се између себе на француском са:

То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.

Једино у спаваћој соби већ спава Јоркова „мус“, црнкиња с којом се венчао по урођеничким обичајима. Како такве жене овде служе само у једну сврху, и

Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао. Понеки је већ разастро поњавицу крај огња и спремио се да спава.

Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима. Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући

Ствар је у овоме: Меј је навикао себе да спава увек са јастучетом; то је његов начин да буде Европејац. Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом.

покојнице. И још ми доноси три гривне, остале од ко зна какве Између колиба спава на земљи још једно живо биће То је нека старица која је најисушенији људски створ који сам икада видео у животу.

За краља ми кажу да га не могу видети пошто је болестан и спава. Ја сликам уплашену девојку, коња и степенице краљевих соба у позадини.

У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова). Изгледа да је порука Н–ова дејствовала исувише јако на њега.

И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н. свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али ми се чини да

Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у сну измишљава. XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô.

“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од

“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава. Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без

Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга. Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то

Моји врти, моја поља, — Јер је тако сузна трава; Моје звезде, — јер се крију; Моје доба, јер свет спава. Моје стазе, — јер су пусте, — Кад су моје, идем њима; Моја гора, — јер се сада Нико о њу не отима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Затекао сам потпоручника Бојовића где се наслонио на једну стену и спава, а одозго капље вода на њега. Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!...

Ударило га посред срца. Пао је са рукама у џеповима од чакшира. Када су га војници после нашли, учинило им се као да спава... Изволте, господо, служите се. Руке су ми лако дрхтале, те сам једва прихватио шољицу.

Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој. Била је поноћ и петнаест минута.

Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава. Кад нас капетан Радослав угледа, скочи, диже руке увис и као да запомаже, развика се: — Аман, људи!...

Обазрео сам се по соби. Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и топла. И ја као да видим њену главу на овом јастуку.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише. И кад спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати

Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на том

Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на том љубве знаци.

И даров’ма од старине славно, Покрај духа, па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно спава, Са очију дремежа не стреса, Већ да жмире чами у немару Чекајући шта ћеш му да пружиш: Пред очима стог си ми

С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда.

Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857.

певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито скупо, снег на прагу, пакост не да мира, Музе чаме, ревност спава, народност се тужи, Све што мене окружава, све то са мном тужи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само се гдје-гдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна пробуде. Изишли ја, покојни Партенија и Исаија у авлију, па 'одамо и једнако погледамо у Гомјенице

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања.

Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања. И без воље, свеже Јављају се слике из младости ране, Онда кад је Амор још ширио мреже И

Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот!

'' А Град Свети спава под велом тишине. Страст је закликтала на лешини Вере. (1911) САЛОМА Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања

Усијан се песак бели и прелива, Задрев у небеса ред планина спава, На црвеном жалу слет ждралова снива, Рој мушица дршће изнад речних става.

Заспала срећа тешко спава, А над њом жуди јасмин снен, Лицем јој бол се разиграва И страшћу дише зрели клен. Похотно шуми јасмин снен.

Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.

З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар звижди, смет завејава. И ненасити, гвоздена кова, Небеса траже нова и нова.

ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице.

И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!

Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге.

XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Овај план ти паре вреди. Само, не рече шта ћемо са г. Жиком. (Потражи га и види на столици како спава.) Знаш шта, нек остане овде као резерва. АЛЕКСА: А ја да пођем напред па да се нађем тамо.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути, спава... Ја сам стена... ал’ крвава!... Испарана гневом, једом, Заљуљана муком, бедом!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.

Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава. Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све. Двориште бљештало.

Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара. Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак.

Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. После постане виши, тањи, кад почне да издиже

Али зна да сада нико у кући не спава. Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ

И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати.

И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; С. Трој.

Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и., скувао је и воду попио, свака би му травка казала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1. с.).

У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да га тице разнесу«. Кад што расте, нпр.

(Вук, Рјечн., ѕ. в. бадњак; ЗНЖОЈС, 20, 36). Када у собу у којој спава дете улази често какво сумњиво чељаде, накаде дете божићним л., да не би било урекнуто (ЗНЖОЈС, 7, 388).

, 41); соба у којој има мале деце, када се у селу појави епидемија (иб., 20); живина, на Бадње вече, ако спава напољу (иб., 74). На 40 дана после магичног »отварања« болесника врши се кађење ч.

Ћипико, Иво - Пауци

Илији се душа кидала кад дознаде за продају. Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели. Дању обилази поље и ливаду особито замишљен, на ливади застајкује...

Иза црне каве друштво се диже од трпезе. Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће.

— помислио би, и опет стао рачунати. Жена тек што склопи очи, изнебуха прене се и тада прислушкиваше да ли Раде спава. Тако цијеле сате отворених очију гледају обоје у тмину, а осјећају да их једна брига бије.

Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он. —Спава, уморан је. Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. — Нијесам... Само сам прижеднио.

Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота. Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.

Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе. Лежи, а не спава му се.

Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава. Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку.

А на мосту, усред мора мирно је! Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

На жалост, те ноћи, као за инат, никоме се није журило да спава. Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели.

Срећом и подвижник мора да спава, да једе и да празни црева. Бадава се он упиње и пропиње као раздражени ждребац, благословени умор га призове да мало,

Никанор Истерао сам их! Димитрије Кроз натечене очне капке гледам Доротеја како спава, наслонивши удобно главу на торбу.

на грудима, палчеве уденуо у прорез модре тежинове кошуље, једну ногу пребацио преко друге и тако слатко и спокојно спава као да се ништа није догодило и као да је све на овом свету у најбољем могућем реду.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!

Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен

Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава. Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте.

1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих

Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве пучине, ено, где сунце уморно спава, Двороги месец се диже и море озарава. 1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1.

Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију. Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне

И ја сањам опустеле дворе, Где детињство сахрањено спава, Где спокојно Арављанско море У даљине неме ишчезава. Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма

А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца.

И слутиће вечно. Ученик На овоме пољу Нек слобода моја сахрањена спава, Јер Истина твоја потчини ми вољу, А душу ми, ево, страхом испуњава.

Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.

Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана

“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну. И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну мичу лено и

учионицу, и дивио се њеним педагошким сретствима, особито оној ћелији у којој питомац мора, догод је онде, стојећи да спава. Заиста, ко је онде провео само један семестар, томе мозак омекша толико да се може месити као тесто за татлије.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

била кажњена целог живота, овде, у овој кући, има Парапуту, онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по улицама и спава по камењарима и под плотовима, да негује и двори... Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме.

(Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава. ЈОВАН и СЛУШКИЊА (доносе из собе убрус, јастук и јорган и услужно дају Ташани).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

”Лепо каже онај у допису: Цар спава, новаца нема, а народ се буни. Одавно ја вама претсказујем да ће бити лома и земљотреса.

С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина. Такође на католичком гробљу, нико више не зна

” Увече попије само теглу млека, и у девет сати спава. А сутра, с петловима на ноге. Сиђе у авлију, у доњу кућу, где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад

Из дана у дан тако, али тај се Мата још никада не одазива. Који је тај Мата? И што се не одазива? Или увек спава, или баш сео за ручак, и има добар апетит, и не да се узнемиравати.

Па су шегртићи прснули куд који, а јуродива је прешла у полицију да пере апсане, спава у кули ватрогасаца, једе што полицији не треба, а уопште се канда не одева.

— Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је... Да су планине унаоколо, куд би још лепше било. Тамо, човек у висину види до под небо, а по равници не види

Остане тако уваљена по сат два, и прави се да спава. Научила се да гледа у живот као неки уметник. Извештила се да индивидуалише људе и догађаје, и да их види као на

Годинама посматрам Јулицу: у њој, тако мирној и тихој, стално спава скандал... Удаће се трећи пут, узеће мужа млађег од себе, узеће можда коцкара, и биће можда опет роб и мученица...

— грца Нана, плаче као киша и она, а Паула јој услужно додаје чисте марамице. Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи. Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу.

— Ништа не брини, само иди. И не чини нажао Павлу никада. Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш.

— Бранко се засмеја. — Хајд, лаку ноћ, снови пусти! осећам да ми се спава, и хвала ти, Боже. Павле се вратио у Енглеску.

Грозна: као блатава ораница. Па окрену натраг, и до Павла. Сва кућа осветљена, два лекара код болесника. Павле спава, једнако спава. Доктор Јовановић каже да је срце слабо; пациент није раније казао да је морфинист; то много мења све.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

јунаку неколико часова на тај конац определили; особито што у романима и трагедијама (као што је познато) само се онда спава кад која добра силфа, која се на јави показати не сме, или неће, ноћу доћи жели и своје љубимце о будуштности

— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га

Оваковим аргументирањем забављајући се гледаше свог будуштег љубезника како спава, и представљаше себи слатко оно време како ће с капом визите правити, кад јој наједанпут дође на памет да мора са

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оца сам пустио до поноћи мирно да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати

он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

Кад је купљена, ова је лутка склапала очи кад би се положила, те је „умела да спава“, али како сам јој ја још првога дана, чим сам јој био представљен, сипао пуну чашу воде у очи, мора да јој се у очима

с обзиром на своју спољашност, могао евентуално представљати опозицију, али је он по цео дан спавао, а опозиција која спава није никад опасна.

Некако ми је расејано, не уме ни да разговара као пре, не чује кад га питам и врло рђаво спава. Сања, вели, неке страшне снове и у сну се тако погдекад препадне да често пута скаче са кревета па га једва можемо

“ Вилијам Скот је рекао: „Тако ми је као да сам се поново родио!“ Бајрон је рекао: „Хајде да се спава!“ Рабле: „Спустите завесу, комедија је свршена!“ а Гете: „Више светлости!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру! Неки ме умор спопада, а глава заноси, као да ми се спава! Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру! Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру! Намах се све утиша. — Шта је оно?!

Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава. А ноћ одмиче и страх ме хвата да нас овако отворено не затекне зора.

Гладни војници лутају улицама. Један сео на праг куће, ставио пушку покрај себе и притајио се. Не знамо да ли спава, или је мртав. Неко предложи да се уверимо. — Море, оставите га... Што, ако га пробудиш, даћеш му хлеба...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе

које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И

Кратерска с Авале на Адрију. Палме, палме, кокоси, кокоси на целом путу; под сваким спава симплиста, и сања да на свакој грани виси по један план.

ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот овај цели изгледаће као да спава.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На крају се сете: поданици могу остати у Царевини, али ће послове обављати ноћу кад Цар спава да га не би ометали у испуњавању важних царских обавеза.

Мајка се збуњено осмехну. Шта и да учини друго, кад није могла да види да насред кревета крај дечака спава Принцеза. ВАРАЛИЦА И СМРТ Био једном један Варалица, али какав! Сто царевина да прођеш вештијег нећеш наћи.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава... Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим Полако шушти ваша коса плава...

Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те!

Младост, љубав, огањ, све у гробу спава, По косама мојим попануло иње... 1906. ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, и љубав с њима све је ближе

Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно. Једна лађа споро површину реже.

Уз Неретву, доле, бехар се разгроздô; Пун фењера стари Мостар трепти оздо, Спава. Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају

1912. ЗВЕЗДЕ Поред мене река трабуни и спава Уљуљана позним тичијим цвркутом. Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава.

У даљини с лађе латерна се жари. У обручу спила, кô саме утвари Што из мора стреме, мали затон спава. Синоћ отпловише рибари далеко, Само по затону видим једну барку, С чељадима, плови.

У дубини твојој, о ријеко плава, У двору кристала, од давних времена, На веленцу траве она тихо спава. И њезина суза, што се тужно сија, Плач, јецање оно што га сваке ноћи Влажни вјетар носи по глухој самоћи, То је

1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом

У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије.

И док поноћ плава Трепти, и под божјом руком село спава, Жетеоце чудне, коштане и суре, Ја видим где с неба низ лествице слазе, С косама на врату шобоћући газе...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У битку се уводе мртви свеци са задатком да разним чудима уништавају непријатеља. Под златним барјаком на кубету спава црни змај, који је окренуо главу Стамболу те прождире живе Турке.

у којој и сад обојица живе: он, забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац

Пак он леже санак боравити. Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада

Пак он леже санак боравити. Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека

честитој по Маћедонији, како себе има задужбину; а Марку је песма омилила, наслони се седлу на облучје; Марко спава, Милош попијева.

срца јуначка, троја ребра једна по другијем; једно му се срце уморило, а друго се јако разиграло, на трећему љута гуја спава.

бунара био од дан' до дан' неђељицу дана: ко гођ прође друмом широкијем, те опази Краљевића Марка, свако мисли да ту спава Марко, око њега далеко облази, јер се боји да га не пробуди.

Јер је Марко иза сна зловољан, па нас може оба погубити“. Гледећ кале како Марко спава, више Марка књигу опазио, према себе књигу проучио, — књига каже да је мртав Марко.

Скочи Павле канда се помами, па он трчи на горње чардаке, — ал’ још сестра у душеку спава, под главом јој злаћени ножеви. Павле узе злаћене ножеве, па их вади из сребрних кора, — али ножи у крви огрезли!

Када дође Мустај-беже Лички, пјан катана под јеликом спава сав у срми и у чисту злату: на глави му калпак и челенке, један калпак, девет челенака; покрај њих је крило

“ Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан, па он заспа као јагње лудо; ал’ не спава беже Али-беже, већ говори својој вјерној љуби: „Чу ли мене, моја вјерна љубо!

с другијем јунацима; 3) Валтер заспи прије него га стигне потјера метнувши главу на кољена Хилдегунди, а управо тако спава у исти час и Стојан; 4) и Валтер н Стојан, прије него што ће се побити с потјером, отправљају с бојишта своје

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

по читаву ноћ неповјерљиво жмиркају као да ће рећи: — Куда ли се то ти смуцаш, протуво једна, кад сав поштен свијет спава?

— А буде ли Жуја спавала? Ту већ ни Јованче није знао правог излаза, па одговори онако отприлике: — Када куја спава, онда сви спавају, нико се не скита по шуми.

се жандарми и пођоше да се распитују за његову кућу, али им у селу рекоше да пољар никад није ни имао своје куће. Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму.

Ђаци пролазе у школу. Да пољар Лијан негдје у селу не спава свој зимски сан, он би вам одлично знао да протумачи ове трагове. — Ево, видите ли овај траг одраслог човјека?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

стече у себе кашљицу и другу болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у великом сиромаштву живи, проси ли, — то је мухтоједац и

и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све прислушује и од свога се пенџера боји.

Од туђе хвале и њему је дика. Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ. Празни дошли, празни дома пошли. Мотри нашто се крај доконава; а иза зла, свакад се бољем надај.

Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја! НА МОРУ ГАЛИЈЕ Ка неко друго сиње море тако ти је сав наш овдашњи житак.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати.

а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...

него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, а камоли за лист“.