Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре. Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: — Петар Петровић, свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место!
Персо. Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто. — А шта је то сад опет?
Знало је да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало, и почело сматрати као стару и већ обичну ствар. Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу
И тек затим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога. Тужи поп-Спиру, а додаје да доказе о свему што се односи на сукоб и следеће, чува
И гђа Сида се реши да се и не разговара пре са поп-Спиром док се најпре не разговори са тетком »тога момка«. А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала
Кола стадоше. Поп Спира и Пера сиђоше. Пера покри коње ћебетом, а после их испреже, па уђе с поп-Спиром у чарду, а поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.
Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га на послетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо: — Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...
Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру, с којим је мање познат; кад се куца, с поп-Спиром се куцне једанпут, а с поп-Ћиром увек по двапут.
— Но, па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром. — Чрезвичајно добро — вели весело поп Спира. — И фала ти, велика ти фала још једаред.
одмах онога часа кад их је видела заједно у колима, и јавила свима код којих је свратила да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па заједно путују да купе ствари за спрему.