Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Остали сви истијем редом за њим. Бакоња сустопице за Срдаром. Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе. Дундак зазвијука и завитла руком. — Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар.
Триба да цркву запечатимо доклен не дође комшијун из града. Па јето нема ни сплате ни бродова... — Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први.