Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да
Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто
На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.
Видак се искашља мало, па поче: »Уговор између нас потписаних, и то с једне стране мене Сретена Стојића, тежака из Н., а друге мене Милуна Вучевића, трговца из истог места, на следеће заљкучисмо: 1.
У случају ако бих ја Сретена без узрока од себе отерао, дужан сам му на основу постојећег закона једномесечну плату унапред напразно дати.
Газда Милун попио кафу доле у кући и попушио лулу, па тек зовну неко од чељади: »Идиде, дете, пробуди Сретена, лек дође амо!« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата.
— упита Милун зачуђено. — Што ти нас закла? — Како, море? — упита опет Милун у чуду. — Шаљеш нам оног твог Сретена, те нам све суде исквари. — Што сам вам ја крив? Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт.
Сутрадан се већ по свем селу чуло како је газда Милун истерао Сретена, како га је тужио среској власти и тражио накнаду штете, и како су они људи тужили Милуна и тражили да им врати паре
И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је
и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена.
«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.
— рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. — Ама, председниче... — Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто.
Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!
И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!? Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима
Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. — Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.
— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип. Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу.
« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу.
— Па како ћемо, кад не може друкчије? Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. — Све једно, хоћу да идем, па шта буде.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Професор је у недостатку глобуса употребљавао главу једнога нашега друга, некога Сретена Јовића, који је одиста био тако глават да је представљао прави покретни глобус. — Изиђи, Срето, овамо!
ето овако! — и ту нас поврста у једну линију, Живка, Сретена и мене. — И онда, као што видите, главати Сретен заклонио је овога малога и светлост Живкова не може да га обасја, те
— Ти си Месец. Ти ћеш се окретати најпре око себе, па, окрећући се око себе, окретаћеш се и око овога Сретена и, с њим заједно, окретаћете се око Сунца, односно око Живка.
Окреће се Живко у месту, окреће се грешни Сретен око себе и око Живка, окрећем се ја око себе па око Сретена и с њим заједно оптрчавамо Живка.
Када је, на пример, идућег часа професор запитао Сретена Јовића шта су то помоћни глаголи у немачком језику, он је, са дубоким уверењем да је објашњење потпупо разумео,