Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... — Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг