Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну замену А
Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди пушку Бошко, сиви соко, Па Турчина баш у слепо
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста