Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Даље није могао ни речи проговорити. Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећнога љубавника.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто ти овде толико задуго стојиш и мене гледаш?” „Како не би'стајао,“ — ошвешта паун — „и како те не би' гледао кад тако слатко појеш?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сви команданти, војводе и старешине стајали су сваки међу својом војском и храбрили, ја сам стајао код оба топа, помагао са момцима топове пунити, јербо нисмо имали до само мало вешта једнога тобџију, а другога нам
Дозна Афиз-паша, да га Карађорђе чека да само преко Мораве пређе, да га дочека, а Миленко, који је стајао у шанцу на Иванковци, за Афиз—пашом да пође, и тако да међу две ватре Афиза у̓вате.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
и тада је био кадар свашта учинити... Неко га, са страга, удари по плећима... Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу? — упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!...
— Толико — тврди Иван. Сви погледи падоше иа Алексу. А он је стајао блед, укочен као колац. Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско
И она се предала као јагње кад га на клање воде... Уђе у очеву собу. Осети мирис босиока за гредама. Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију. Кад она уђе, он се осврте. — А... дошла си? — рече готово мирно.
Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... — Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Је ли се у њему пренуо глас некадашњег доброг херувима, глас љубави? И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?
О његове прси разбијали су се јади и падали скршени пред његове ноге. Победнички и гордо стајао је међу гомилама. Људи су га се бојали, јер је био страшан, а жене су га волеле, јер је био свиреп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Али се трже од свог шапата и као да се окамени насред собе. Дуго је тако стајао не мичући се, само што опазим покаткад како му сену очи, гледајући час на нас, час на матер.
Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу. Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. ИИИ Бјеше недјеља послије подне.
” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком
Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата. Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.
Пред њима стоји једна женска. Упрла поглед у светога Саву, онога истог који је и у старој школи стајао. Познао сам је. У мају 1879. ШВАБИЦА Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.
Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. Био сам бунован. У врту је било тихо. У даљини пиштао је железнички воз.
У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање. Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу, и забо се у њу главачке, и стајао усађен као струк лука.
кишобран, нешто мањи од вашарског ринглшпила, и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; затим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом, и напослетку једну
Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов
Зато је сада сетан, лула му се угасила, и поглед му блуди по пустом вашаришту. Позн’о је оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом. Али није смео да улази унутра, већ би стајао до улаза, вирио у њу, у олтар, као да нешто ишчекује отуда.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ударан лактовима и муван, гажен, прскан псован што смета на путу, Јуришић је стајао непомичан, укочен, крут као на стражарском месту, као укопан.
Африка
капале на руке једино што сам се растао са једним старим господином који је, покривен белом колонијалном капом, стајао далеко на друму. И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе.
Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао. Помоћник Мејов који је стајао крај њега на степеницама камиона, није га ваљда у извесном тренутку нешто чуо. Тек Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На окреченим, дебелим, зидовима било је пуно паукова. Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.
Они би се скупили у једну одају и тамо би из троношца од дрвета – у ком је стајао кабао за нужду – извадили кабао, а троножац донели у средину. Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца.
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море,
Био је то леп, витак официр, који још није био превалио ни тридесету, а стајао је пред Гарсулијем прав као јела. (Гарсулијево име изговарали су неки и „Гарчула“, а он се на то љутио и исправљао
) У реду, Петар је стајао као укопан, са руком на сабљи, пребледео, са кожом као мајске руже. А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од
Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.
Гледао га је зачуђено. Иако дугих стопа, и ногу, тај човек је стајао пред њим, ипак, врло лако, отмено, и, кад је Гарсули пришао, Павел је брк свој погладио.
Процедио је кроз зубе заповест да му се припреме кола. Стајао је загледан у ту гомилу, која се, испод павиљона, сад, гурала као пијана, у којој се видело како неке везују и како им
Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника. Вели: он има
Пропустио је кола, која кренуше из капије, а после је стајао, неко време и гледао за њима. Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта.
двоглавих, орлова, на окреченим таваницама, пред столом, пред распећем Господина Исукрста, између свећа, оптужени је стајао занемео. Тихо се љуљао и изгледало је, сваки час, да ће се онесвестити.
Морао је, међутим, да изиђе, најзад, пред капију Трандафила, са својим пртљагом, па да чека. Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је био спустио крај себе, на земљу, међ ноге.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео. А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео. Човек је просто пребледео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Они се тако не понашају никад! - Зашто си бацио ту књигу, Слободане? - Новак је стајао испред свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком
ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је одударала од тамне позадине.
су препариране птице, таблои с насликаним унутрашњим органима гмизаваца, птица и сисара, а у орману испред зборнице стајао је костур човека у получучећем положају.
Да она хитро, као што га је и ставила, није збацила мој длан, верујем да бих се онесвестио. Овако сам само стајао и зурио у њу као да први пут видим ту косу окупану светлошћу заласка и те очи као у дечкића.
Понекад нисам имао очи за њега, иако, кад бисте му одбили неке ствари, није био лош момак. Стајао сам ослоњен о зид и пушио очеве цигарете које су по правилу биле ђубре, али до бољих нисам могао да дођем.
Боже! Боже! Било је свечано до лудила. Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем.
Тај чопор корњача обучен у приче о врлини! Могли сте читаву вечност трчати да бисте наишли ма на једну попут Грете. Стајао сам леђима ослоњен о зид гимнастичке сале у којој се свечаност одржавала, а ноге су ми биле тешке као да је неко налио
Петровић није стигао да и мени предаје историју. Покушах да уловим Рашидин поглед, али је сада њен отац стајао тако да сам једва могао да је видим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
чистим новцима радим, посао ми иде добро, напредујем, свет ме већ баш за богатог човека држи; истина, већ сам добро стајао, али ни пола није било истина што је свет говорио.
Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних
Црњански, Милош - Сеобе 1
да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима излетале шеве.
Опран и умивен, посматрајући шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле,
Само онај велики камен на брегу, над којим је био подигао кров, где му је отац лежао сахрањен, стајао је непомичан и видан, над травуљинама и житом које је, последњих година, већ и у дољи ницало и узрело.
Чакшире му беху затегнуте, кад је седео, али су биле тако кројене да му висе као џак, кад би стајао. Под свом опремом, месо његово било је сасвим згужвано.
Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем. Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био
говорила је најпосле, дочекавши их сјајно, Принцеза Мати Карла Евгенија Виртембершког, Вуку Исаковичу, док је он стајао пред њом, укрућен, надодољен својим плавим тракама, огромним, белим рукавицама што су му допирале до лаката, црвеним
Зато је, при поласку, стајао пред њом прилично нехатно. Принцеза Мати изненада изјави да би желела да види њин логор и Вук Исакович обећа јој да ће
Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију, гледајући на небо.
Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши, са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и
Тресући се и одскачући, у свом интову, којим је бесомучно јурио, преким путевима, према Фрушкој гори, он је стајао у колима као страшило, између гајева, жбуња и покошених ливада, довикујући слугама.
Док су му плачући прилазили руци, стајао је као укочен, не видећи ништа и не чујући ништа. Уверен да се неће изненадити, ако му снаха буде умрла, Аранђел
Једак и зелен, стајао је крај мртвог тела, све док није почео да се стреса и да сузи. Наједном у кући братовљевој, учинило му се да је свему
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Чинилица у ову сврху користи нокте, длаке, име момка или земљу на којој је стајао десном ногом. ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ ЧИНИ Психолошка позадина веровања у успех „чудноватих љубавних чини“ јесте
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус. На телефонској говорници, окружен разјареном гомилом, стајао је предратни индустријалац са таблом на грудима, на којој је писало: ШВЕРЦЕР, а његова кћи, која га се одрекла, играла
— осећао се деградирано док је стајао у строју, опкољен са свих страна месом својих другова. Чекали су на нешто, не започињући час.
Са једне стране ми је стајао неки кратко подшишани Американац, са десне такође кратко подшишани Рус. Обојица су имала веома широке ногавице
— Вашу карту, молим? – рече ревизор девојци покрај кондуктера. Више није било времена да се ишта учини. Стајао је између ње и Луке и он јој није могао дотурити карту. —Пустите малу! — викну неко. — Нова година је!
састанци, путовања, пројекти, датуми — читава та игра која га је, ето, и довела у ону ординацију у којој је стајао без ичега на себи, чудећи се наслагама нечијег потпуно туђег меса на слабинама, белом, меканом стомаку, дрхтавим
« Али, не. Ћутала је. — Какав је фазан? — упита жена. — Сјајан! — одговори. Сада је стајао наслоњен уз стуб покрај колица са колачима. Посматрали су се у одсјају тамног стакла, да не би привукли нечију пажњу.
Лист зелене салате набоден на виљушку стајао је у жениној руци, тачно у висини стегнутих зуба девојчице. Низ салату се цедило уље. — Овај је најбољи!
људи што су мењали историју, ипак схватио да је њихово место кудикамо најбоље, што су они, уосталом, одувек тврдили. Стајао је и понављао комплименте као покварена грамофонска плоча, а онда су га опет заборавили.
Пронађе у фрижидеру сланину и јаја. Јела је читајући преко залогаја, све док не примети да је неко посматра. Човек је стајао у довратку, одевен у бели мантил са слушалицама око врата. — То сте све само сањали! —рече.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Осушени, трули пањ некадашње трешње призива у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ да! (Забуњено.) Силни Стефан имао је заставу, на којој је архангел Михаил стајао, и помоћу овога толике су побједе добивене. НАНЧИКА: Ако ће на кокардама бити архангел Михаил, то ја не умем начинити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Хераскова (1733—1807). Херасков је то дело издао 1776. и у писању стајао под утицајем Флоријановог филозофског романа Нуме.
до 1910. у Новом Саду, у пет свезака. Јован Суботић је био, пре свега, вредан и вешт стихотворац. Из почетка је стајао под утицајем класичне поезије, а нарочито латинске, доцније је почео подражавати народну поезију.
опште образовање давало је његовим књижевним делима карактер нечега већма европског и модерног, и он је у том погледу стајао над осталим српским писцима осамдесетих година.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана. Он је пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на чврстој земљи.
Пола сата послије бомбардовања стајао сам у дворишту и замукло зурио у остатке свога тавана. Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан. Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили.
И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће.
Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...
Па се нисам одмицао од ње, већ стајао и додиривао је. Она је пламтила сва, али, заузета око вађења кофе, није могла ништа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму за дуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помоз бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једне године пронађосмо напуштен брод са кабином. Стајао је, онако распукао и никакав, допола у води, а од пола на сувом, али му кабина није нимало прокишњавала.
У потпуној тишини, коју је прекидало само жвакање оних пословњака и звекет прибора за јело, он је стајао и смишљао најбољи систем да нас исфура напоље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма, зелен је точак стајао мирно, блистала само капљица срма. Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом
Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом. Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А о шта ћу да се одупрем ја? — запита један који је стајао при отвореним вратима. — Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа...
Сада списак можемо закључити. И за мном као да се затворише врата. Стајао сам неодлучан, не знајући шта треба да радим, ни куда да идем. — Дакле, од овога момента си поднаредник пете батерије!
Звали су га „Бас“. Онако висок и кошчат, са рукама у џеповима, са раскреченим ногама, стајао је пред стројем као орлушина.
Наредио је онда трубачу да свира збор. Онако натмурен, са набијеном капом на очи и забаченим рукама позади, стајао је непомичан, док су војници журно прилазили у строј... Наједном као да се прену.
Било је војника око две хиљаде. Стајао сам на обали... Као застрашено стадо нагрнуше у гомили, и она маса удари на мене.
Био сам срећан што сам остао читав и, онако усправан, стајао сам да се одморим. Заборавио сам да ме и у том положају може куршум погодити, јер сам већ преживео тренутак када сам
— Ето га! — викну избезумљено стражар код митраљеза, као да иде страшна авет од чијег погледа људи умиру. Стајао сам као окамењен, не знајући ни куда ћу, ни шта да радим. Пред смртном опасношћу моја мисао и тело били су паралисани.
По старешинству улазили смо унутра један за другим. Према два бочно остављена фењера стајао је командант за једним столом, где су биле разапете карте.
Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј. Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми. И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава...
Умро је ономад. Јуче су га сахранили... Занемео и збуњен, стајао сам оборене главе, наслоњен на ограду. Тешко ми је било што више немам оца, жао ми је мајке, плакао бих, али су ту око
— гледао ме је строго. Онда ми окрете леђа. — Разумем! — одговорих без смисла и поздравих. Али ништа разумео нисам. Стајао сам и даље не знајући где треба сада да идем. Ађутант ме позва у своју собу. — Требало је прво мени да се јавиш...
Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч. Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам стајао у ставу мирно и мислио да сам полудео. Међутим, све је то било у најлепшем реду. Све је то сиромах Буца удесио.
Кад смо се вратили, и кад сам остао сам, стајао сам пред залеђеним прозором и гледао како се светла окна, једно по једно, гасе.
Скидам му капу. После тридесет и две гадине, кад сам тамо био, ја сам стајао загледан у прозоре иза којих сам некад живео. Не могу да нађем у свему томе никакав смисао.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.
Хууу!... Вода је гора од ватре. Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа... Али храст, који је лети, Стајао, на истом месту, године 1бОЗеће, Зашуми, однекуд, и тражи да га се неко сети.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до
Све да се скине с тавана. Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта. Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како. — Ту... Тако... Још...
Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу. Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто: — Ето тако... Газда... Сврши се...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није чуо како га они пред њим већ издалека дозивљу, и Бог зна, колико би он тако стајао да неколико студенијех капаља не падоше на његово вруће чело.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему
Казуј шта си још видео. Шура му рече: „Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.” На то зет рече: „Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.
у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао. У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе.
већ они шетајући прођу покрај њега и даду му неколико новаца; али на оној руци којом је новце прихватао, прстен је стајао, жена га његова угледа, и не могући ни помислити да је он ње муж, рече му: „Ну, дај ми руку, да виђу прстен тај какав
“ Министар, који је до ње стајао, мало се ка и препане и рече јој: „Одмакни се“ вели „како би с овом одрпаницом говорила?
Овај сирома што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: „Помози Бог, дијете!“ А овај му одговори: „Бог ти помогао! како си?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На моју душу, сам се сад чудим како сам могао таки бити! Парче човека у то доба, стајао сам онде као ћудљив коњ кад стане усред блата и колико га ко више шиба и боде да се из блата извлачи, он, наместо што
сакрио и све би[х] метанисао, челом у земљу ударајући, док би ми се завртио мозак; једва би[х] на ногу од тешке глади стајао. Находио сам у житијам да неки од пустиника по цели[х] | седам дана, а неки по четрдесет, ништа не би у уста уложили.
” Ја сам међу множеством у сали негде у бужаку стајао и слушао ово говорење. Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одувек су те шарене очи изазивале нелагодност у њему. Сад се постидео и зато што га гледа одоздо. Стајао је неколико тренутака, рабаџије су луњале по дућанима и сви су понешто куповали. „Продајемо шећер, тамјан и свеће.
“ А тада, тако осмехнут, дуго је без речи стајао уз њу, па је извадио кесу с дукатима и бацио је на кревет. 3бунила се: до тада никад новац није показивао.
А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње. Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве. Матица се завлачила под ледене окрајке; водени чопор мљацкао је слабине његове њиве.
Па је и с Толом о томе разговарао. Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло.
Чинило му се да се распукла и расушила, а он, слаб и очајан, стајао је у том процепу, лежао у њему потпуно пригњечен и није могао да скрије мржњу и сумњу.
„Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару. — Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно. Василије је пуцао у њега кад ОН није хтео да се брани, кад је био миран као стабло — рече Чађевић сасвим
Човечуљак с великом косматом главом, која се за танак струк црне мантије придржавала дугом брадом, стајао је поред иконе са запаљеним кандилом.
никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док је официр стајао с подигнутом сабљом, зинувши као да је из његових уста излетело ђуле, стоји и ништа не каже.
Није могао да јој верује, хтео је, а нешто му није дало, па се није смиривао у трагању и мотрењу. Увече је сатима стајао у сењаку чекајући да Тола после вечере крене кући.
онда, шест година после њиховог растанка, кад га је видео у Скупштини како седи у клупи за владине посланике. Стајао је на вратима, гледао у жагор и кашаљ, а неко је викнуо: „Аћиме, ено ти сина!
Ти си у бојном строју стајао последњи, а овај ће бити челник. Није на тебе растом. Није на вас, Катиће. Бацио се на неку другу сорту.
Ноћ летња, топла, излазио је месец. Наслоњен уза зид, у дугој белој кошуљи, стајао је Никола, а из своје собе, пробуђен Ђорђевом виком, појавио се Аћим, у кошуљи и гаћама. „И њега води!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже. Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он
Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом. Сам и тмуран, стајао је на западном рубу неба и тако стоји још и сада...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године, овај је простор изгледао друкчије. Вили су први сати поподнева, и недеља. Сима, тумач у српској полицији, стајао је код отвореног прозора; од неба над Калемегданом, огромног, долазиле су светлости лета, и мирис Дунава, и развучено,
ону гомилу дечурлије, браћу и сестре, како трчи, са смехом, кроз неки тежак кал, а пете су им беле и босе, као неживе. Стајао је пред излогом и стискао шаке.
Одједном, као да је чуо котрљање шљунка. Окренуо се. Испред тог кућерка, те турске уџерице, готово њему за леђима, стајао је Турчин. Већ је био стар али је још био леп.
На улазу у сиромашку кућицу тај искрсли Турчин изгледао је као недостижни велможа и стајао је, одевен свечано, прав. Доцније, Добрача никад није успео тачно да се сети да ли је Турчин, тада, имао у руци
Испред своје невелике војске, тај је нови војвода изгледао као недостижни велможа и стајао је, одевен свечано, прав. Тада је изговорио речи које су постале чувене: да нико од њих није дошао да се врати, него
Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници. Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и окретао се ветровима који су, на
Није био сам: око њега су, као и обично, била три стражара. Рига је стајао, стражари су седели. То је била добро смишљена сразмера: један затвореник а три стражара, на том броду који је из
сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу. Стајао је на тргу, пред јувелирском радњом, у излогу су били прелепи, бесмислени драгуљи, трг је био пун света и разигране
Када се вратила, Милош је стајао на прагу њиховог кућерка. Полако му се приближавала уверена да ће се, ако га само додирне, све то светлосно ткање из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За дан два та соба доби свој стари изглед и уређај. У њој је био смештен главни део моје библиотеке, ту је стајао и писаћи сто, а поред њега беше удобних кожних фотеља и свега осталог потребног или корисног за духовни рад.
Али сам стајао пред новим питањем: у коме правцу да упутим свој даљи рад, јер не бих умео живети беспослен. Било ми је, пре свега,
Он је запазио над једном тезгом пијаце таблицу на којој је стајао натпис „Лековито биље“, па похита онамо, не рекавши својим пратиоцима ни речи.
На једном крају његовом стајао је, упрегнут, снажан рибар, а други крај његов вукли су остали да би га саставили са првим.
Ту застаде. Раскошно зданије, степениште и капија Акрополе, у пуном сјају своје лепоте, застраши га. Ту је пред њим стајао као какав просјак који се приближио господској палати, али нема храбрости да у њу уђе.
Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог.
Кад би сада племенити дон Кихот од Манше стајао поред мене, полудио би од усхићења да већ није шашав био. Овде, на обалама Таја, додирују се, можда само још данас,
„Па шта би онда?“ „Велзер је стајао у научној преписци са Галилејом, па му учини саопштење о том новом открићу, на што му славни италијански научник
испражњени реципијенат на свом столу и пустих га да помоћу једне гвоздене цеви усисава у себе воду из лонца који је стајао на патосу собе, запитах се колико високо би он успео да посиса ту воду.
„Продужих своју цев и спроведох је кроз прозор првог спрата своје куће доле у двориште у чабар који је стајао на тлу дворишта и био напуњен водом. Вода се попе из тог чабра и напуни мој испражњени реципијенат.
биографији нашао сам дугачак списак његових пријатеља, колега, сарадника и познаника, шта више и таквих са којима је стајао само у преписци и размени публикација. Да ли бих могао да се закачим за којега од њих? Прочитах пажљиво тај списак.
као што сам дознао из његове биографије, почетком 1789 године, а он га разаслао марта месеца свима онима са којима је стајао у размени публикације.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
месец дана у Београду очекивао сам је, једно преподне, да изађе из зубног атељеа у оној највећој кући на Теразијама. Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла.
Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа руком у правцу чете што је наилазила: — Qуел беау тyпе!
И да му повери: како је дању стајао у неком оџаку где се не може сести и где се у шешир морао поганити и трпети страшне болове у цеваницама и после, како
Са младалачком гипкошћу што одаје уживање свакога покрета, верао се он неустрашиво слободним ходом, или је стајао на прозору и певајући малао.
и необичну кашу, од које замало што се не удави и зној га свега пробија, кад га неко руком додирну по самоме рамену. Стајао је то пред њим лично доктор-оператор, сав у белом, а на грудима крвавом мантилу, те га уморно али благо гледао кад је
И за мало стајао је он пред њом, па је пробраним речима обасуо жељама о великом дану што пружа тако ретку прилику да се поздрави, и да
— Сасвим! — рекох ја. — Замислите кад ја, после рата, одем у Беч и кад им кажем да сам стајао онде, где су падали куршуми? Све ће Бечлике с усхићењем рећи за мене: кригер!
Затворен фијакер стајао је већ пред нашом кућом, а стари кочијаш, у дубоким чизмама и дугим шареним чарапама преко колена, у бунди и шубари до
А ја? Ја сам се брзо нашао на станици, и тамо, бедан, као неко коме је све помрло, стајао скрушен до несвести. Тако сам и сачекао полазак воза, са чијег сам прозора, окренутог срећној вароши, одмичући све
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и тај часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она најбитнија; преда мном је већ стајао, готов и промитарен, ноћни човјек. Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?
томе могао надати, изнаказио руку, и тиме се упропастио и онеспособио за даљу каријеру; и то управ у часу кад је већ стајао на прагу славе — итд., итд. Обична слатка причица, добра за шипарице и за посљедње странице седмичних илустрација.
Једном њезином ријечју, Бућко је био створен. Стајао је ту, пред нашим очима, жив и уобличен. Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови
И било ми је у исти мах и мило и криво: мило, јер сам у том тобожњем распору и ја стајао на бакиној страни, а криво зато што сам био суревњив на друге који су, приступајући том нашем савезу, разводњавали
Можда чак и ведар, сунчан дан... Дуго је стајао на тим балконима, прелазио с једног на други, накањивао се и предомишљао.
Одлазио је, можда, и на жељезнички надвожњак и дуго стајао налакћен на огради закађиван одоздо сукљајима бијеле паре из локомотива које су маневрирале у кратким, засоптаним
Дјед је стајао насред собе, с чекићем у руци, велик у своме дјелу; посувраћени рукави кошуље откривали су му бијеле, од сунца скривене
— придружи се, без икакве резерве (сад, кад то ионако није више спасавало ништа!), и сам жупник. Дјед је још увијек стајао насред собе, с чекићем у руци и засуканих рукава, али је био скинут с постамента.
) У досади, сређујући његове папире, претурао сам по комоди с бизантинском мадоницом пред којом је некад стајао, ноћни човјек, у дугој бијелој кошуљи, и чешкао палцем десне ноге по лијевом листу.
Тек средином јутра појавило се сунце и довабило ме на прозор, као гуштера. Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски простор с насадима између два павиљона.
Задржали су ме на вечери. У углу салона, постављен дијагонално, стајао је нов пијанино добре марке. На политури поклопца неколико солидно увезаних свезака Санг унд Кланг-а.
тумбе се преврне његов став, и он сад за тим новим ставом стоји читавим собом, једнако онако као што је донедавна стајао за оним првим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. »Ух, бруке!...
нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом
Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш... И Вујо је њега привлачио, али чиме ?..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити под овим каменом?
Кад је он тако на стражи стајао, ал̓ ето ти смрти гдје иде да пита бога шта ће радити, а кад дође до њега, рече јој он да стане и она стане.
Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Хајпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему
Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помози бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао!
“ И гле, баш умријети! Најпослије дође најстарији лекар и каже да му се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и ђевојку на прозору.
Казуј шта си још видео. Шура му рече: — Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам. На то зет рече: — Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једнога дана, Мане је цепао дрва. Како је замахнуо секиром, мој отац, који је стајао у близини, осетио се веома нелагодно, и опоменуо га је: “Забога, Мане, не ударај у оно у шта гледаш, већ у оно у шта
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и назирао беле пенушаве врхове таласа који су били велики као планине, а јуришали су на заљуљани брод као
једног дана отишао сам у библиотелау Куперове Уније. Покажем једном младићу, који је стајао с друге стране пулта, своју чланску карту и он је подписа пре него што сам тражену књигу и добио.
У радњи се продавала гвожђарија, већином турпије и алат од каљеног челика. За тезгом је стајао постарији човек који се прилично изненади када чу поздрав на српском језику.
да је то била историјска борба око штапа на Колумбији, сазнао сам од вратара Колеџа који је стајао поред мене и посматрао борбу.
А тамо далеко, видела се тамна прилика високог младог пастира, који је стајао усамљен као нека сенка нагнута над Тамишом.
У овом погледу он је, мислио сам, превазишао Максвела и Лагранжа, а тиме је много речено. Он је стајао у средини тога храма и позивао на супротстављање изазову Де Токвила који је једном рекао да ”човек севера није само
Први покушај није успео јер је пацијент био и сувише слаб и нервозан да би стајао мирно готово читав сат, колико је времена требало да би се добила фотографија.
Одједанпут неко је закуцао на дворишну капију и мој зет јује отворио. Пред њима је стајао јахач, који је једном руком држао запенушеног коња, а у другој руци је имао телеграм који је у журби донео из
Ћипико, Иво - Приповетке
—Е, да га је! — опази жупан. . —А да га је ово, — шалио се лекар, уочивши врч што је у рупи у зиду стајао , нагне га и излије неколико капи. Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро!
повалио је у трен ока и силом покрио кабаницом себе и њу, и тако лежећ, нагло дахћућ прама њеним образима, дуго би стајао и јарио се, слушајући њено заморно дисање.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
такође постоји симболичка веза између голубова (птица) и звезданих небеса: „Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши , са звезданим небесима за собом, у тами кровова што су у дубини били пуни голубова и
Јасно је, тако, да је једино тачка на којој је Исакович стајао - то јест положај његовог тела у односу на конфигурацију предела, као и угао под којим је његово око гледало - могла
~ Дрхтаве му постадоше руке и смешно тужан, као гусан на ледини, стајао је често, међу белим шаторима, у пољани, раскорачен, накривљене главе и очију, гледајући на небо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело. Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако смо стварно претворили у мит, да доцније посумњамо у њега. Али један песник који је дуго стајао испод зида у који је било немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса и тврдоће, препознао је своје лице
Краков, Станислав - КРИЛА
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис.
Преки суд је био образован. У чађавој колиби од облица и грања стајао је бунтовни грудоболник, и расејано слушао дугу оптужбу, коју је мајор са чворугама на глави читао.
Душко је стајао на молу тужан, и није опажао да је било још много њих као и он тужних, и да је међу њима био чак и зубар Роже.
Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза.
Петровић, Растко - АФРИКА
капале на руке једино што сам се растао са једним старим господином који је, покривен белом колонијалном капом, стајао далеко на друму. И, оно што је најчудније, ја сам у исто време био бескрајно горд на те своје сузе.
Знате ли ко ме је томе научио? Сами црни!“ Истога дана је у томе већ сасвим претерао. Помоћник Мејов који је стајао крај њега на степеницама камиона, није га ваљда у извесном тренутку нешто чуо. Тек Н.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 људи) Лешјанин, а на Грамади пред Књажевцем стајао је Хрватовић са својом војском од 6—7000 бораца. Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.
Стефана, који сачињавају крајње лево крило алексиначке обранбене линије, где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним
крило алексиначке обранбене линије, где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним ескадроном.
На левој обали Мораве Тешицу, где је стајао пуковник Милутин јовановић са 5—6 хиљада људи, и Вукању где је био капетан Ст.
То једна страна одступа, а друга је гони плотунском ватром. Ко одступа? — Сигурно Турци, рече један грађанин, који је стајао до мене те посматрао борбу.
Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?! Помаче се за десетак корака с места где је стајао и опет напери доглед, и опет је дуго расматрао.
Пред овом незнатном силом стајао је Ахмет-Ејуб паша са својим корпусом од 30.000 бораца. Овакав је био размештај наше и непријатељске силе пред
Нашима дође у помоћ још две чете са Оштре Чуке, где је са својим одељењем стајао мајор Миленко Павловић, а Турци одмах уведу у борбу још четири свежа табора са целом једном пољском батеријом — и тако
Он се још не чује, још не удара! У томе вајкању дођосмо на брежуљак више пруговачкога шанца, где је стајао Черњајев. Био је скоро сам. Све је ордонансе некуд разаслао. — Ваљаде да траже Караџића!
Уступим му коња а сам пођем пешке пруговачком шанцу где је сад стајао искупљен скоро цео ђенерални штаб. Черњајев се одвоји из гомилице, изађе преда ме на дваестак корака, и...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Капетан „Фикус“ стајао је поред управника у ставу Наполеона. Палцем десне руке обухватио је закопчано дугме блузе, главу забацио уназад и
Увек на пољу, у рупчагама, или у земуницама. Лука је стајао поред дурбина и немарно, више по навици, сагао се да погледа на двоглед. Уозбиљио се наједном.
Али пред нама се указа мало проширење, где је стајао војник у пуној ратној спреми. — Шта има ново? — запита командир полако.
— Завезали су још два звонцета — одговори стражар, исто тако тајанственим гласом. — А-ха, да видим. Стајао сам беспомоћно, и као да ме је обузимала нека вртоглавица.
— Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси. Тек сам тада приметио његовог посилног. — Шта читате ово?
— У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану. — Знате ли, контролисао сам после.
Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи. Ракетла сину.
Чекао сам неких четврт сата. Телефониста ми јави да ће батерија отпочети сада. Стајао сам наслоњен уз вертикални усек и гледао кроз челичну плочу избушену ситним рупицама.
Драган је био хладан и прибран. Стајао је наслоњен на зид, руку завучених у џепове чакшира, као да је овде била реч о некој спортској утакмици.
На улазу појави се још један нарамкујући. Око десне ноге имао је бео завој. Он уђе ћутећи и ослони се на зид. Стајао је на једној нози. Његово лице грчило се од болова. — Има ли још кога горе? — Нема. Ја сам последњи.
Али опет, тешио сам се, нису ни они ваљда толико безумни да жртвују лако један брод. Гледао сам капетана... Он је стајао спокојно са лулом у устима и посматрао немарно гломазне ратне бродове, који су остајали у луци...
„Као да спроводе стоку!“ — љутио се. А капетан брода, Италијан, са лулом у устима, стајао је на командном месту, миран и присебан. Тај ми је човек уливао вере. Војници се наједном почеше окретати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио! ШУЛОВИЋ: Ко пита то? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али он то није хтео. Стајао и чекао. Она диже главу. — Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
који је благословен на Цвети, или који је преко Велике недеље стајао на олтару (ЗНЖОЈС, 10, 246). Уверење да мртвац, или његова душа, не може кроз трње, јер га оно привлачи и везује за
Ћипико, Иво - Пауци
Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. Дуго је тако стајао. Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. Када се је пробудио, бијаше објутрило.
Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака. Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: .
И он их поздрави и изиђе. Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. Бијаше се подао нехају.
И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...
Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење. И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се
Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта. А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио. Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. Зарана стиже у варош.
Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини. Пред собом опази господина
Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. * Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору. Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.
— прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице. Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме. Лауш је неко време стајао као опчињен, док му Јања није пришла и почела да се увија око њега, милујући га нежним, вештим покретима руку.
Затим не видим више ни Доротеја, ни његовог бојног ата. Тамо где је стајао малочас уздиже се громада облутака, белих као снег и на њој мала зеленољубичаста јелка са иглицама од бакра или бронзе.
Дадара је био неопходан као со. А и није било време за трвења кад је Брзан стајао пред вратима, помамно ударајући звекиром.
Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље. Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над самим хрптом гребена Вратила. Био је огроман и непомичан.
Зар човек збиља не може да издржи слободу?! Матија Стајао сам ове ноћи да не бих заспао. Хтео сам да још једном видим у глави све оно што се догодило.
Никанор је обилазио око нас, махао кадионицом и нешто викао. Ништа нисам разумео. Стајао сам крај ове двојице наг и осрамоћен и молио бога да се све то што пре сврши.
Доротеј је стајао непомично, Димитрије је тискао дланове међу ноге кријући гњати, а ја сам крио лице да се ти звекани не би наслађивали
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И поче да страшно псује. Подмигујући вазда, Ћата је стајао сметен, како га већ Господ сазда, Док за врат пуче му шамар...
Дуго је стајао тако, Поражен толиким чудом ни с места кије се макô, Но после, кад дође к себи, он дуге накида вреже, И с пажњом Амору
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је био са астрономијом Халдејаца - Вавилон је у оно доба стајао под госпоством Селеуковаца, потомака једног од војсковођа Александра Великог - добро упознат, па је на тим старим
Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао. Ни трага! Шта говорим? Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку.
Урнебесна граја се подиже после тих патријархових речи и пљусак псовки и претња полете на њега. Он је стајао блед али уздигнуте главе, а на сваки плотун фукарине ларме одговарао је: „Ја сам патријарх!
Одавде се отварао диван видик преко позоришта и падина градских у долину реке Селиноса. У центру града стајао је храм и олтар Зевсов, један од најлепших споменика тадањег доба.
У том правцу продужио је Кеплер своја испитивања. Кеплер је био одличан математичар и геометар и стајао је у том погледу далеко изнад Тиха Брахеа, па ипак је запео на свом новом путу.
Матура је била довршена већ почетком јуна, а у Беч је ваљало поћи тек почетком октобра, зато је предамном стајао најдужи распуст који сам имао у животу.
Најлепши од њих, мост царице Јелисавете, стајао је украшен каменим киповима, овде. Један од тих кипова претстављао је архитекту Фишера Ерлашког, како посматра своје
Звук његовог слабог гласа не стиже, кроз целу дужину велике слушаонице, до мојих ушију. Стајао сам ту, у њеној позадини, као покисао.
Да наведем о томе који конкретан пример. Једнога дана стајао сам, при пројектовању грађевина за водовод једне вароши, пред задатком да конструишем један торањ од армираног бетона
Они су били ови: рационална механика, теориска физика и небеска механика. Дуго сам стајао пред том таблом, читао по неколико пута састав те катедре и питао се која невидљива рука је овде исписала моје
изрази њихових доброћудних лица показаше ми јасно да је наше пријатељство остало непомућено, иако сам за време борбе стајао на противничкој страни. Један од њих донесе, из властите побуде, једну књигу и метну је значајно пред мене.
Овде, на ушћу античког Еригона у Аксиос, Вардар, стајао је — тако ми причаху моје колеге, историчари — некад град Стоби, који се спомиње и код Ливија.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ ГАВРАН И ЛИСИЦА ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Са комадом меса, а у кљуну своме, Стајао је гавран на храсту једноме. Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним столом, и постеља у собици где је у углу стајао госпа Нолин сто с „књиговођством”. Одређен је био да крсти Паулино друго дете.
Иначе је чика Сава стајао устрашен и од чудног града, и од страшне клинике. — Ту сам ја, тата, још пре месец дана пролазио у белом капуту, и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па онда, набављао сам однекуд лисичје репове, закачио их чиодом и ову искривио, па стајао пред врата на улици са рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће
У нашој гимназији постојао је један глобус, који је годинама стајао на орману у директоровој канцеларији, али је тај глобус изгледао тако бедно да га је жалост било погледати.
када су сви ови позиви, са свима својим добрим странама, прошли крај мене, ја сам још увек, са дипломом под пазухом, стајао нерешен куда ћу и на коју страну: у адвокате, новинаре, глумце или чиновнике?
сам застајао пред излогом, већ сам почео да се упуштам и у пријатељске разговоре са младим подузетником, који је увек стајао на вратима своје радње. — Шта мислите, — рекао бих му стојећи тако пред излогом — шта мислите ви о овоме сандуку?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта је оно?! — повика командант. Извисмо се из заклона. Не верујемо очима својим. Изнад наших пешачких ровова стајао је стрељачки строј немачких војника у шлемовима. Наши су сви пешаци били мртви.
Пренеражен поступком једнога поручника, потпуковник је стајао згранут и без иједне речи. Лука приђе следећим колима, али коморџија, и не чекајући његову опомену, поче да тера
Чини ми се да сам некад видео оне очи, онај правилан нос... Али ово лице је сад бледо, а очи замагљене. Стајао је баш покрај пута и гледао замишљено у земљу. Погледах и на оне људе около, па ми они познати.
Нешто ми притиска груди. Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку. „Бежите, само што нису дошли!
За све време док није прошао и последњи војник дивизиона, потпуковник Петар је као стражар стајао на улазу у клисуру. Око подне наиђосмо на нека насеља, дрваре. Народ се размилео на све стране.
Тада се мој поглед сусрете са оним црним очима. Само тренутно, али упечатљиво, дубоко... Стајао сам задивљен. Изгледало ми да је разумела моје усхићење, те обори стидљиво очи. дугачке трепавице сенчиле су њено лице.
Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних жена. Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село... Пристизао је лагано и пук.
Аероплан одлете. Пошао сам одмах да нађем војнике. Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна.
— удари се командир по челу, да му се шлем обеси о врат. — Видиш ли шта си урадио. Очајан и збуњен сјахао сам и стајао погнуте главе. Толики мој труд и напор и напослетку да се све тако жалосно заврши. Проклето псето!
3а све то време стајао сам ослоњен о зид, оборене главе. Командир ми пребаци руку преко рамена и благо ме ослови: Хајде!...
— Ето видиш... — А-ух! — тресао се Исајло. — Сад знам зашто жене... — али мисао не доврши, јер је пред њим стајао командант. После десет дана поново стиже вест да су наши заузели Кајмакчалан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За њим су воде певале. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО СВОЈЕ ЛИЦЕ Сишао Дрвосеча у град, стајао на тргу, продавао, али нико ни да упита за његов нарамак дрва.
Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом.
Да видимо: могу ли их или не могу испунити? — Танак и усправан као врбова грана стајао је младић и гледао у девојку. Пламене и жестоке су му биле очи, оштра и хитра реч. Људи су га с нежношћу посматрали.
Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити. — Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја. — Да се ниси од сопствене жеље уплашила?
Ко зна колико је то трајало? Старац је стајао и гледао заборављајући све око себе, и што их је дуже гледао — оне су све више расле. Сад су му већ до појаса допирале.
Протрчаше кроз њу јелени и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са Пешчаре још увек је стајао крај свог бунара, гледао у њега, а на ветру му се лепршала коса бела, бела.
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
да нови учитељ ишчезне као привиђење, али кад је поново отворио очи, умјесто лептирасте плаве Лане, за катедром је стајао још увијек подбули странац с црвеним носом. — Их, нос му, као паприка. Господин Паприка!
Иако је молитва била искрена и од срца, кад је Стриц отворио очи, за катедром је и надаље стајао натмурени црвеноноси. — Хајде да још једном опробам.
! Како си то извео, дедер? Како је магарац и даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац нема руку!
Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан широком мајсторском оловком Лазара Мачка: „Овдје живи храбра чета харамбаше
Истог трена неко га одалами по туру тако да Стриц скочи на ноге брже од зеца. Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш?
Тај необичан пласт имао је на предњој страни мањи отвор из кога су свјетлуцале некакве живахне очи. Лазар Мачак стајао је на чистини и упитао сасвим мирно: — Стиже ли најзад? — Стигох! — уморно дахну пласт.
— Да, да, пушка, карабин! — понови момак самоувјерено. — Ако нас данас притијесне, ја пуцам, друге нема. Стајао је пред Ланом, прав, наоружан и одлучан, слика и прилика непокорена народа гњевом обузета.
XВИИ Непријатељски стражар, који је те ноћи стајао на заравни испред логора Тепсије, заспао је и управо је сањао како се налази на некој гозби, кад га стегну за раме
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Жао ми га је што се растасмо, С милокрвства стајао бих при њему, Ал' од зла задуха му, клоним се! Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби.
Него ли Христос зато понапре у Сихар дође зашто оно је понапре онде Јаков стајао са својих му дванаист синова. И једну лепу кћер своју имадијаше од старије му жене Лије.
ли се ти, поштени господару, да не рекнем твога ти слугу, него и рођена ти сина, тако дворећи те, заглушио и неуљудан стајао, омразио га, расрдио се на њега и напоље би га изјурио?