Употреба речи стајем у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Уздрхтим и раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним. Не волим да вам стајем на муку; знате како је, свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем? Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: — Немој тако!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све је то било тако јасно, па опет, ја сам по хиљаду пута затицао себе, у сну или у мислима на јави, како поносито стајем својом десном ногом на зараван, да се гордо, победнички окрећем око себе и гледам у голину.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Немам, Милице! Ја стајем на грехоту сваки час! Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности