Употреба речи станоју у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Премда су и Станоје и Хаџи-Рувим записани били у тефтеру да погину, опет није за онда кнезу Станоју ништа хтео. Дође у Боговађу, ноћи, ни Хаџи-Рувиму ништа није хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин

Фочић је послао своје момке натраг у Зеоке, да одсеку главу кнезу Станоју, па у Боговађу Хаџи-Рувиму, и да му донесу. Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у

Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне.

Турчин повади нож и почне Станоју главу сећи; а Никола, синовац Станојев, који није ни 20 година имао, како види то, утрчи у вајат, узме кнежеву шишану,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није трпео ни да се она што меша у трговину и у његова посла. Каже она једанпут: — Митре, што не даш Станоју ракију? Скоро ће и нова, па где ћеш је? А тек се он издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности