Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) и, најзад, 5) Схватање вредновања и ставови према деци одређени су патријархалном културом и начином живота њених чланова.¹⁹ А.
(Вук, Додатак, бр. 240) — Мичко (дете) не зна за нема! (Радуновић, М., 1988, с. 88) Ставови према деци (породу) — Прва се ђеци даје. (Вук, бр. 4454) — Ко нема деце, нема ни среће. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.
Кризе у сазревању јављају се појавом нових квалитета (нови нагони, мотиви, емоције, вредности, ставови, нове сазнајне схеме и операције итд.
не можемо говорити о темељним антрополошким променама, односно да се при томе не мењају и оне основне вредности и ставови.
Зависне варијабле су традицијско схватање детета, његове природе и развоја, затим ставови, веровања и знања која се односе на одрастање деце у нашој култури.
Сви ови посебни ставови, вредности и уверења чине део једне сложене традицијске, патријархалне идеологије. Овај патријархални систем