Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад Павле уђе, поред Јерменина, виде да се налазе у каменитом, уском степеништу, као на дну неког дубоког бунара. Горе, у висини, стајала је нека жена, која је држала свећу и која се гласно смејала.
У поноћ, на једном доњем спрату, зачу луду вриску, ломљење намештаја, тучу. Одшкринув врата на својој соби, виде, на степеништу, испод себе, једну рашчерупану жену, скоро голу, коју је неки официр избацивао.
Био је то неки риђ, глават човек, пијан, а гурао је неку плавушу кроз врата у степеништу. Избацио је за њом, прво, једну столицу, затим јој је избацио хаљине, шешир са нојевим перјем, а на крају,
Човек је за њом залупио врата. Негде су се отворила још нека врата, у степеништу, неко је нешто довикивао, али се брзо све стишало.
Ишли су степеништу, као да су слепи. Хтео је да је одведе њеној кући. Она га, међутим, замоли да је остави – отићи ће, каже, фамилији
Никад тај човек није тужио. Био је слика потпуне среће у животу. Његов је смех одјекивао, сад у подруму, сад у степеништу, сад на спрату. Кад би, испод прозора, седео, љуштио би кромпир. Исаковича је нарочито пратио.
Викала је, да је не срамоти пред послугом и да чује глас Божичев, на степеништу. Он је луд, каже, и све што ради, ради лудо.
Павле није знао шта та реч значи, али је осећао, кад га Божич поведе низ степенице, у полумрачном степеништу, као да га неки костури држе за руку.
Затекао је Варвару, како седи на кућном прагу, на степеништу којим се излазило у башту. Имало је ограду, дрвену, и са десна, и са лева, као пар препона.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ловијановић, који је испадао из касице, био је у апоенима сличним оним што се добијају на степеништу цркве св. Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад истрчи пред њега у двориште, и узме му руку, стеже је као да је то само сада и само за два, три тренутка. У степеништу, отац је дигне у наручје, и милује је, и обоје подрхтавају и ћуте. Сокина једина срећа.