Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па отале пође пјево, па хајде, хајде, док дође својој кући, па излети на панте, па зовну свога дједа: — Стери, дједо, кабаницу, да ти тресем дукате.
Баба оде у кућу, а кокош нађе кустуру гвоздену, па излети на панте, па стаде кокотати: — Стери, баба, кабаницу, да ти проспем дукате.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но старице, моја слатка мајко, брзо трчи двору бијеломе, па ми стери мекану постељу, ни дугачку ни врло широку, јер ти дуго боловати нећу“.