Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мисли су ишле дном његовог духа остављајући трагове отрова и студени, као змије. Он је имао душу, и она га је прогонила као смртне и ништавне.
Африка
У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!
Теодосије - ЖИТИЈА
га прими, и велико славље због његова доласка спреми, заповеди да станује у његовим топлим палатама због тадашње студени.
Петар у свему изванредан, који у молитвама, бдењу и у пошћењу болезнима, у наготи и студени И сунцу на опаљење, непрестаном плачу, и уздисању, у умиљењу и сакрушењу срца кроза све године живљења својег у
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет. Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
(ваљда), препали, е ударио Црногорац, па трубетате и бубњате и дршћете од страха, а ми, сиромаси, дршћемо овдје од студени!
— рече владика, љубећи их. — Обрадовали сте ме, занаго, као икад! А, заиста, жао ми је што се намучисте по овој студени, одакле докле!
Милићевић, Вук - Беспуће
И навикао се касније, као што се човјек на све навикава. Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрзлу кућу. И он у њој замираше полако.
Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук. Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној
Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук. Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту га снага сва издаде, На колена крај ње паде; Још загрли кам студени, Па се и сам окамени, Јоште стоје загрљена Тамо, брате, два камена; Још из кама вода бије, Још усала никад није;
Да л' има можда ту каквога друга? На то би могô одговорит слуга; Ал' он је скоро кô камен студени Те само мучи и слеже рамени.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави. љубазним лицем на брег се смеше, а равно поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се одором белом, покровом снежним, зимњим
” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради. — Ал' тамо доле испод самостана, у студени снежној зимнога дана, непрестано чека бегунац лепи, надом се греје, вером се крепи, греје је нада од главе до
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И, једном ноћу, кад је камење пуцало од студени, нађе сиромашка зечића гдје скакуће пртином да се загрије, па науми да га превари. — Зима, зејо, оди да се играмо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
В ПРВИ СНЕГ У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају равни. А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нико ватру не сме да заложи. Седимо тако и ћутимо пред тешком неизвесношћу... Душа се згрчила од студени и злокобних слутња. Алекса се промешкољи, па ће рећи: — Замислите сад кућу, топлу собу... Све је то као сан.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко. Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
пред очима пролећу неки светлаци и у мислима стоје само они, његови најмилији, који тамо негде у равном пољу на овој студени, можда леже размрскани, побијени, мртви. »Шта је ово ?... Не може бити! Зар баш сад, кад они долазе...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте, суве шибљике без бола; Студени ветар широм подухива Са северна пола — Ноћ! Ноћ!
А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Све ти натраг, а пете напријед! Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан! Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор. Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени. Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.
То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају павиљони и душа подрхтава од влаге и студени.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници. Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко
« »Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају...
Ћипико, Иво - Приповетке
Тада они замишљају топле заклонице у које сунце упире, гдје су се с чобанима заклањали од љуте студени. Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах
мило и топло: грије их сунце, врео задах чобаница и младићки животи, скупљени један уз други да се заједнички од студени обране.
Крчмар разгледа испод столова и по угловима, отјера једно велико псето што се бјеше склонило од студени, и затвори. Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је.
Дијете не може да већ одоли студени и слабоћи, па униђе у прву кућу где је видјела да свијећа гори. У тој кући остала је неко вријеме да отправља ситне
Доље, испод тврђаве, господарев је загон за стоку: с њоме се и он у њ за рђава времена и студени заклањао, одмарао се и проспавао би уз ватру.
Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се најпослије, не гледајући у њ. —Зима ће, да! — једва дочека Марко.
Хладно је и облачно. Њој је чисто од студени лице помодрило. Испред вароши, код крчме, дочека их Тома. Вели Илији: „Сврнимо да попијемо чашу ракије”, а мисли на
Диже се најпосле и у рпи напипа најмлађе дете и леже уза њ, са стране кућних врата, да њега и осталу децу одбрани од студени која се све јаче осећа. ...Цвета и Павле, првих дана у затвору, одлучно одрицаху се једно другога.
Њихове разрогачене очи пратиле су га непрекидно; дрхтао је од студени и страха. У тим часовима јављале му се из потаје незване мисли о сласти у јелу, спавању и слободном кретању, у чему је
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и Уверавао дотрчале Турке да је овај шенуо памећу, те ће га одмах повести у лудницу, дотле је Сефер-буљугбаша као студени камен стојао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па драге воље, — во прецје немам, Шта више на то давно се спремам. Ја се не бојим студени твоје, Та глава ј’ моја већ твоје боје (Није баш са свим снеговно стање, Ал’ на то иде њено грушање) — Па нек нас
Петровић, Растко - АФРИКА
У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене. Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене. XXXВИ На студени срца мога, Кâ два зрака поврх леда, Остала ми два соколка, Два пупољна братучеда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени. Глупо је уопште тући се, али је још бесмисленије овакво мрцварење кад не знамо тачно где је противник.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?
РАДОШ: Нека изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува царства пропалог... Ал’ не у Италију... господару, не!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило.
— с грким пријекором дубоко уздахну. Вујо га није чуо и разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од оштре студени која га обузимаше са свију страна и снажно продираше до сржи у костима.
— А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа. Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени... Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа...
— Идеш ли, роде? Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени. — 'Ајде, роде, 'ајде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити!
Ћипико, Иво - Пауци
Напокон, једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете. Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде моравске и љути северац. Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило. Како да га заштитим?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике ниже Мртве јесени. Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице.
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас.
“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Љигава и тешка измаглица провлачила се нечујно између маслина и некако непријатно јежила се од студени само једна страна тела. Око шатора су газили војници копајући ровове, да вода не продре испод нас.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.
'' ''Не могу. Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.
Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
коња од мегдана: како копље на планини звизну, соко ђого паде на кољена, изнад њега копље прелетио, ударило о камен студени, натроје се копље саломило: до јабуке и до десне руке. Док сатрше она копља бојна, потегоше перне буздохане.
Пак проћера коња на капију. Кад то виђе царица Милица, она паде на камен студени, она паде, пак се обезнани. Ал' ето ти славнога Лазара: када виђе госпођу Милицу, уд'рише му сузе низ образе; он с'
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А дијете, што зна има ли што млека, нејма ли ништа, хеле, оно сиса и вуче са студени му устанци разгрева гмеждећи виме. И опет штогод повише поизвуче себи млека.