Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска. И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом...
Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје
Поздравише се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга. Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала.
Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно. После пет минута били смо
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нема ничег лепшег на свету од једног оваквог пролетњег дана.“ Енгелсхофен одмери погледом Грка и рече сухо: „Ја се не сећам тога.“ Енгелсхофен је међутим уживао, ипак, у слици која му се беше ту указала.
је, једанпут недељно, болеснике у Токају, по сиромашним кућама, и носила им поклоне, хране, а остављала им и некакво сухо биље, које се употребљавало, скувано, као лек. Тражила је од Исаковича да је прати.
Трифун, сиромах, мислио је да је цела хаљина Марије Терезије, сухо злато, а безбројни каменчићи, који су на њеној хаљини и њеном шлепу блистали, брилијанти.
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта ћеш сад, лудаче? Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш. Ни сухо твоје тело људскоме погребу нећемо оставити; пацећи ћемо намучене удове твоје и зверима за јело у пустињи разбацаћемо,
Црњански, Милош - Сеобе 1
По цео дан виђали су га, затим, како седи на земљи, тражећи место сухо, загледан непрестано у кишовит видик, и земљу, и насеље које је, од силних вода, са својим набојем, незбринутом
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Владици то не може бити криво — рече сухо Крцун. Јанко бјеше увјерен да му је друг, поред све искрене оданости владици, у себи додао: „Питамо ми за то владике
Милићевић, Вук - Беспуће
Али она је била јача од њега. Она је казала сухо: „Ти си као други“ . И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— — — — — — — — — — — — — — — — — — Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди,
крблу, заврнуо рукав на кошуљи и муља грожђе што му жене сипају из својих корпâ грдећи сваку што поред грожђа бере и сухо лишће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” ОБЈЕСЕН Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема.
земљу ђе се о његову царству ништа и не чује (као ни он о овоме што до сад ништа није чуо ни знао) Кад изиђу на сухо, он није смио ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући некака заната нијесу се могли
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!) - Као зрела махуна када сухо запуцка, тако знаке крстове, роморећи стишано, чељад круни низа се.
(Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.) Јовановић је ли Паја она звезда изнад гаја? ІІ Полијелеј. Сухо уље. Стргнут печат с хрисовуље. Изнад леле тужи јао. У мочвари мрак заспао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је топал јесењи дан. Повремено зашуми сухо храстово лишће и ветар нанесе понеки лист, који се скотрља са ивице рова.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства... Ћутати, ћутати, ћутати...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пред уласком смо дуго гледали једног препуклог Христа, чије је, готички сухо, тело, делећи две лепе архитектонске пруге, и ништа више, сметало дебелим владикама, па су га улепшали.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Кажу, има их дваестак. Почесмо да силазимо у једну дубоку јаругу, обраслу самом буковином. Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано. Али сад беше мука пењати се уза страну.
И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи... Све око мене мрачно, пусто, одвратно ... Ни једне искрене душе, ни једног топлог срца, ни једног
Из упалих изнемоглих груди оте се тежак уздах, па се за њим разлеже оно злослуто, кратко, сухо кашљање.. Он ћути и гледа, а у оку му се огледа она суморна равнодушност, која је својствена неким људима при
— Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и надвладавши их и претјеравши преко мора, бацио за њима свој буздован у море, говорећи: „Кад овај буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратили амо!
(Прасе и жир) 165 — У ватри мокро, а у води сухо? (Восак) 166 — У горици висибан у кучине замотан? (Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којему се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па це упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема. 25.
Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек. Кад тек што на сухо изиде, сиде с коња и дохвати некаку свиралу дугу превјену и шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од
дође неко те је превари да су Премудрога с његовијем ковчегом заједно већ одавно рибе прождрле и да га већ никад на сухо извући не може, већ нека пусти крај од верига, па нека иде кући.
Кад изиђу на | сухо, он није смио ни казати да је пар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли
Он га одмах стане викати и молити, да га на сухо пренесе. Старац му се обећа: „Хоћу“ рече „али да ми платиш.“ „„Од куд ћу ти платити“ одговори му он, „кад ни хаљине на
“ Он на то пристане са свим срцем. Старац онда загази и дође до њега, он му се потпише, а старац њега на сухо пренесе.
дочекају их браћа жељно и радосно, но кад чују зли глас, озловоље се, па се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кадгођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Здрав уранија? Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ох, Шерифо, - џанум Ато, Ох, Зулејко, танка паса, Ај, Заремо, сухо злато Сећаш ли се оних часа! „Ох, Фатимо, луче танко, Ох, Мејримо - црне очи Ој, Бегзадо, Ђурђијанко, Сећаш ли се оне
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада пузећега.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
лако откупљујемо разгледницом из свијета или писмом о годовима, испуњеним од врха до дна драгоцјеним подацима о себи. Сухо врело љето, посљедње које сам провео код куће.
То се и ја питам. Како се једно тако сухо, тако крто задовољство, нешто тако апстрактно, безмирисно као што је воља, може супротстављати, или чак
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
«... Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.
Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
За време рецитовања његово сухо и наборано лице би озарила нека нарочита светлост; то је било лице пророка по мом сећању.
Ћипико, Иво - Приповетке
Морнари пришли би на сухо и обдан тешко ходали по шкољу, све док би вријеме за одлазак угодило. Стога се цурица лако обикла на новом дому, па
Краков, Станислав - КРИЛА
Ко је викао? — Мајор, мајор — шапутали су други. А у сенци храста освешћени мајор је сухо јецао: — Погинућу, погинућу... Речи се нису чуле, али као да је њин одјек страшно и тужно цвилио по лишћу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год., 11. децембра, 107аб, 18. децембра, 201аб, 24. децембра, 204б—205б, 29. децембра, 207а—208б; чланак је сухо доктринаран, па ипак својим на махове наивним и крутим моралистичким рационализмом, без много осећања за поетско,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Па тако, лудо! И оде. Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав
ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком
Ћипико, Иво - Пауци
— Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. —По седамдесет је надница, — дочека Јуре. —Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. —Не плаћам више!
Наједном, часом, ду'ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.
У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. — Ниј е вироват' ! — одговори сухо Јуре и крену даље. По селу врвио свијет што се из поља враћаше.
— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. Та га вијест љуто жацну: — И ти? — рече сухо. — Е, да ча ћемо овдје?! Брзо ће нам све однит', а брат пише да је посла' пинезе. — А оно двоје старих?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ја бих, као што то са правом претпостављате, дошао и до догађаја када су се из прамора издигли континенти и када се сухо оделило од воде.
Па и о том говори Свето Писмо: „Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
И би тако. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.“ Ви бисте, драга пријатељице, сада хтели да
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и хладно, хладно. ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана. Кô рањена тица, што би небу хтјела, Отима се душа из оловних дана, Али кобни вјетар граби је са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Богу песме с великом хвалом; елћени се пружају, око њих обскаче риба делфин, што на себи топљенике прихватајући на сухо износи; напредује пред кораби и море брка лепо, тихо, да лашње пролазе без муке.
Прогута их море и зачудо после свуда то мотрети бијаше: поизмета их море све на сухо по крајеви, по брегови, по ада, по прудови поред мора, како их је где фућао талас напоље, све то громаде, громаде
Ал' ево јорданска вода познајући те тко си, те не прима те у себе, него бежи натраг и сухо овде остаје Море, како те виде, та сместа и пробеже.