Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа!
сна поникла, и ти беше ташта; Плод мога порока, крволочно јетка; Плод мисли, и ти си била без свршетка; Плод мојих сујета, подлија од свашта.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји. Кад сам изишао из Помпеја, певао сам песму „Свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти”. Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чувајте се, господин’ Перо! Знате ли ви шта то значи: до срца увређена сујета? Знате ли шта све може једна очајница да учини?!... Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета. Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице. У мислима је видео себе, како стоји пред Гарсулијем, који се шепури, и
А пошто је, последњих дана, морао да брбља немецки, рече у себи немецки: „Ин Нацхт еин Стерн!“ Павле Исакович био је сујета сујетства.
Био је официр сербског национа. Остаће то и кад буде био росијски! Тај Исакович је био сујета сујетства! Агагијанијан му се смејао! Никакву важност, у великом свету, каже, немају национи! Него паре и брилијанти!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани. Оно што је испуњавало живот сваког члана
људе по одређеном калупу, кад им се отворе изгледи на колико-толико бољи живот и кад се задовољава њихова јуначка сујета, динарска сујета.
калупу, кад им се отворе изгледи на колико-толико бољи живот и кад се задовољава њихова јуначка сујета, динарска сујета. Да Лика није била у Аустро-Угарској, без сумње би по психичким особинама свога народа постала другом Црном Гором.
Њихова једина сујета је била да дођу до вишег положаја у војсци. Многи су Личани доспели до највиших војничких чинова.
То је празна цинцарска сујета, која тражи да се истичу, да су увек на површини и да се о њима говори. Ова је психичка црта у вези са особитом
Ова је сува сујета особито распрострањена међу грађанима и међу школованим људима. Словенско становништво јужне Македоније не допире до
Санстефанска утвара се отада била испречила између две државе. Бугарска сујета се само повећавала за време краља Фердинанда.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта. Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попустише по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта хвалите вашег Леара?...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
2, 29-31) вама, пастви мојој. Јер видим како је ,све сујета, људско, што не остаје после смрти; неће остати богатство, нити ће сићи слава, јер када дође смрт, све ово ће уништити.
' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ево њи[х]ови фаљени следови, јао и уви! Сујета! Сујета! И ништа него сујета! Сиромах и бедни човечак на божијој земљи мора онај бити који, кад се обазре за собом,
Ево њи[х]ови фаљени следови, јао и уви! Сујета! Сујета! И ништа него сујета! Сиромах и бедни човечак на божијој земљи мора онај бити који, кад се обазре за собом, нејма
Ево њи[х]ови фаљени следови, јао и уви! Сујета! Сујета! И ништа него сујета! Сиромах и бедни човечак на божијој земљи мора онај бити који, кад се обазре за собом, нејма ништа видити него сујету.
Ех, камо пуста младост! Гди су вина, паштете и печења! Ала је јадан човек, ништа на свету, него | магла, сен и сујета! — мора овако мислити и говорити који не познаје и не чувствује у себи моралну и духовну част себе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но и другде, где није постојала пристрасност за Декартову теорију, ометало је неразумевање, а и сујета и завист, да се неоспорна истинитост Њутнове науке схвати као такова.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Насмјехнуо се. — Један једини моменат: сујета. Жеља за истицањем, за ексхибицијом своје личности. И то у првом реду своје физичке, соматске личности.
А то за глумца значи — лаку ноћ! Дакле, безувјетно: компонента пеливан и компонента сујета. Дакако, у једнима превладава једна, у другима друга од те двије компоненте: карактерни глумац и хероина буффо и
Нарочито код типа примадонна та је сујета строго лична сујета, наиме сујета на своју физичку, соматску, рекао бих анималну личност, не сујета на свој таленат,
Нарочито код типа примадонна та је сујета строго лична сујета, наиме сујета на своју физичку, соматску, рекао бих анималну личност, не сујета на свој таленат, на своју умјетност.
Нарочито код типа примадонна та је сујета строго лична сујета, наиме сујета на своју физичку, соматску, рекао бих анималну личност, не сујета на свој таленат, на своју умјетност.
примадонна та је сујета строго лична сујета, наиме сујета на своју физичку, соматску, рекао бих анималну личност, не сујета на свој таленат, на своју умјетност. Та наступа тек апостериорно, тек као дериват оне прве.
— Не бих се сложио! Ја бих рекао баш противно: умјетност, истинска умјетност, почиње ондје гдје престаје сујета. Истинске преокупације великог умјетника ничу тек ондје гдје су умрле његове емпиријско-личне.
— Хм! Ви велите: права умјетност почиње ондје гдје престаје сујета. У извјесном смислу, то је можда тачно. Али тачно је и супротно: гдје престаје сујета, престаје и умјетност!
У извјесном смислу, то је можда тачно. Али тачно је и супротно: гдје престаје сујета, престаје и умјетност! Јер што би била та умјетност која почиње тек пошто је умрло све у нама?
Бесмисао!... Размишљао сам. — Не знам. Можда имате право и ви. Можда је доиста тако. Умјетност почиње гдје престаје сујета. А гдје престаје сујета, почиње шутња. Контрадикција. Цирцулус витиосус.
— Не знам. Можда имате право и ви. Можда је доиста тако. Умјетност почиње гдје престаје сујета. А гдје престаје сујета, почиње шутња. Контрадикција. Цирцулус витиосус.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ратови се воде или из побуда освајачких, да се нешто туђе отме и заплени, или из простих задевица и сујета владарских.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато. Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да
Пјеј и ти, и по њем, јест ли чувство смерти имјети хоштеши, управљај жизн твоју. Ти увидиш что все сујета, ти усмотриш что и тебје в скорости настојит мрачни гроб.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Неразумевање, а још више научничка завидљивост и сујета били су томе узрок. Зато је прошао цео један човечији век - од године 1686 до 1743 - док је Њутнова наука нашла опште
“ То није била нескромна сујета, јер, заиста, векови ће прохујати док се који од смртних могадне подичити онаквим делом какво је извео Леверије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго.
у трговачким пословима —, који уме прилично почувати оно мало што му је остало од оца, али му се нарав преврнула, и сујета лепог човека порасла. Дошао нераван, сваки дан друкчији. Час горд, час плачљиво нежан. Час стрпљив, час плах и љут.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Један од најосновнијих је сујета, која је утолико уочљивија што се јавља напоредо са оном простосрдачном искреношћу, која је тако слатка у детињству да
Уосталом, само без те простосрдачне дечје искрености, зар се та иста сујета не јавља увек и доцније код човека? Млада госпођа Олга добила је о рођендану брилијантске бутоне и задела их је у
— питао је председник, онако исто као и директор. — Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опет сујета победила човека. — Али, молим вас, то је једна шаљива песма, нема смисла схватити је тако озбиљно.
Ето је одмах затим и сујета, пре гола но обучена, те јој се кроз танку кожу истурај у кости и сагледа свако ребро; покварених зуба и усахлих
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане.