Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане пећи. — А, да ли ћемо се дочепати оних наших шума — јадикује поднаредник Груја.