Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе. И чудно јој би по ћуди, Па да њему што науди: — „Боже, Боже!