Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима! А, оно, ето, шта сам видела! Ју, ју, ју!
воли он ту песму више свију песама, и даље: како само, ето, тој песми има да благодари што се оженио својом садашњом супругом. Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена, а он још није довршио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Надала се срећи бар у овој, ванбрачној, љубости. Божич стално уздише за својом, првобрачном, супругом као и тај матори, Монтенуово. Мужевима се чини, увек, прва жена, покојна, најбоља.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Чамче је бал, и то „ноблбал”. Многи са стране долазе. Доћи ће на бал и један касапин из села Ш, са супругом и дивном, лепом ћерком, јединицом. Плава, висока девојка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
и на сведочанству тичућег се супруга; зато се одбор праведно надати може, да ће поменути супруг и убудуће с именованом супругом својом не само лепо живити, него да јој неће никада, што она буде у кући по благорасуђењу своме наредила, на путу
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: А, сад знам. Ова дјевица умствује да би добро било постати супругом барона Голића. Хм! Густ није рђав, и господин барон научени су на овакова појавленија.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На месец дана по оваковом мени полезном и радосном упражњенију отиде у Харвич са супругом својом посетити таста свога (у ово време сваке године обичаваху посештавати га) и пребуду у њега 15 дана; који град
Господину кавалеру Фордајц, мојему патрону, и ја ћу писати и благодарити, но ви с вашим љубимим супругом, најбоље ћете му умети за ме зафалити, који сте ме њему и препоручили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Одушевљени узвици одобравања пропратише овај краљев говор, и он сиђе са свог престола. Но пре но што је са својом супругом и својом ћерком изашао из дворане, он пружи руку сваком научнику и књижевнику и ослови га по имену.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свакога лета долажаше, на дужи боравак, брат мога деде, стари пуковник Димитрије, са својом супругом и сином Јованом који је, иако је припадао старијој генерацији, био само девет година старији од мене.
У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је уја Васа слао сваког лета за