Употреба речи сустала у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро? — О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Јанку, ненавиклу ходити у опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану. Домаћица је мијесила.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред. И они су полазили, а свакоме је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у

Ћипико, Иво - Пауци

И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје. Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири. Обгрли је.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И тако сваког дана и сваке ноћи. И једнако, увек, све веће, све страшније... Али доста! (Уморна, сустала, таре чело.) Не знам да ли сам и ово до сад могла и знала како треба да ти кажем. Ох, не знам како треба још да кажем.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности