Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тужна Цвета у двор похитала, У потаји сузе лити стала — Бог би дао те са већих јада Нигде никад не сузила млада. Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је красна, па била ма која, Гором језде два коњика млада, Једно Гојко,
Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила млада. Већ Милета дојездио дома, Ма је ево отишао ома, Те он тражи једног побратима, Јер другога на дому не има.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сунце се приближавало већ увелико зениту, а сенка држаља застава сузила се у кратку тамну мрљу кад ме пропустише кроз капију и изведоше пред Рехмозиса.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Његова светлост није допирала до тамних предела људске ограничености. Јер, глупост је стеснила, сузила овај свет, посејала га оградама и бедемима, изделила га, изукрштала га попречним и уздужним јарцима, те у њему сапети
Сиво небо из кога је сузила обамрла влага, сива каљава земља из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје
Онда је она изненада устала, погледала низ реку, према њему, док је он и даље, окренут леђима, завиривао по плићаку, сузила очи, ујела се за усну, окренула се и отрчала истом стазом којом је и дошла. И он се најзад одлучио да се окрене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стигли смо већ до сто хиљадитог знака нашег клупчета, и гледамо нов, неочекивани призор. Млечна стаза се сузила и испунила, она изгледа као сребрнаста плоча.