Црњански, Милош - Сеобе 2
Пољубила га је, сузно. Била је бледа. Осећао је само како га њене руке, нежно, милују. „Павле, серце, ето, стигли смо. Уморни смо!
Било га је обузело неко сузно сажаљење према старијем човеку, са којим је био одрастао. Трифун се трже и заблену у шуму. Коњ поче да се врти под њим.
Кроз ту чудну маглу, он је скоро плачући пролазио. Сећао се како га је жена гледала, на самрти, сузно и немо. На том путу Исакович, први пут, поче да се пита, куд ли сад, и он, и његови братенци, иду?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ (1843, 21. нов.) НОЋ ПА НОЋ Леп је зоре осмејак, Леп је дана огрејак, Вечери је
Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога?
Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено, И око ње суза ова Вас обрте свет изнова.
Но када поглед Милана јој стиже, Чини се њојзи да је све то јасно; На коленима он ту код ње беше. Кад њег'во сузно око она спази, Небеска радост коју је истисла, Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе. Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да за очи невесте утехе нема. Тада заплака у води звоно Светог Марка.
Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно голи; и лећи ћете и ви у траву звездану, где ништа више не боли...
Кад је месечина била, она се свлачила крај прозора. Осећам нешто бело, витко, сузно, како одлази од мене; бело као роса водоскока кад ветар духне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад би и то завршило кад би му зубар најзад завукао кљешта у уста, прекидао га је неочекивано заплашен да сузно упита хоће ли га много бољети. И тад би настао урнебес.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког дана, Увек једно, исто.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од првих па до последњих, како духовних тако и световних, народа свакога чина што постоји, смерно и покорно и скрушено сузно мољење опште сви чинимо господству вашем.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Е кад баш иштеш — ја ћу ти дати. ВИИ Штука са реном, Ја са мојом женом. Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Као око исплакано. А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах, грдни, хладни, Гледам у ту сету нему.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила. Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који се јавља кад престану дуготрајни болови
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Лице се измени, сузно и сањиво, од датума Када не протегне више тело страст већ мрмљање. Загледам ли се ево у мирну бреговиту пољану, Једно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
23 Што тако лепе руже бледе, О, реци, драга, што жуте?! Што љубичице сузно гледе И болно у трави ћуте? Што сада тако песме сетне У небу шева поје?
41 Сневах о чеду краљевском, Лице јој је сузно и свело; Под грањем липе сеђах с њом, И ми се грљасмо врело. ''Ја нећу престо оца твог, Нити му круну јасну, Ја
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, светле све небесне силе, сиђите доле, те са мном се сузно процвелите! Ако сте и бесмртни дуси саздати племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени
Кад видеше многе оружате људе, утишаше се од борења. Стаде цар, гле, де што се чини! А лав сузно гледа на самога цара. Рече цар јунаком те убише змију, главу јој одсекоше, и једва је одмоташе с лава.
мушко дијете повијено у колевци виде у небу пресвету Богородицу стојећу пред Христом сином својим: са свим свецима сузно му се мољаше да се јоште стрпи и не погуби света за људске грехове.
« Препаде се Давид. Таки скочи са свога стола и паде на земљу, поче сузно говорити: »Сагрешио сам, господине, сагрешио!
Тако по бедену молећи сузно се мољаше говорећи: »Смилостиви се на нас грешних рабех твојих, владико господе Исусе Христе, Боже наш!
С пристанком по реду падајући на колена к небу руке горе пружаху умиљато и сузно до Бога уздишући... Виде споља Турци што Грци по бедену чине, да се своме Богу моле.