Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда. Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Рекох вам сушту истину“. „Не разумем!“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смијешно! Чиста протурјечност, апсурд! Како би се ја одједном могло да преобрне у своју сушту супротност — у не-ја! Да, смрт је само за друге. Ма које од лица наднесених над огледалом језера може да нестане.
у очима мушкараца значити мекуштво и хистеризирање, у њиховим ће очима значити скупоцјену крхкост твоје грађе и праву, сушту поезију. Жене не обожавају баш тако „снагу”, као што се обично мисли и говори.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
), кад ме ћуд намане, Мој помисал у те ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Па ко сме рећи — Да на Латинке рубин-усници Притворство лежи срца лажљивог, Кад ево сушту збори истину!... (Баца јој пред ноге донесене дарове.) Ево! И узми, наша несрећо!
РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови... КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници!